Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У MABPIITAHUJII 25 Пујо. Он изврати главу, избуљи очи и зину, труп нагну напрод, а руке рашири као да he викнути: „Иомагајте!“ Обешењак Шуњо, који знађаше стихове напамет, те му не требаше увек гледати у рукопис, рече, истом озбиљношћу, истим гласом, истом мером, којом читаше стпхове: „Молим вас, господо, погледајте, хоће стари дарсер да кидише на мене! Молим вас, не дајте ме!“ и онда као да ништа није било настави читање. Пелун скочи и опет отиде ка вратима да повири, па даде знак да је „рахат“. Прион Жолиби нагну се ка старчеву уху и викну му: „Ово се, стрико, сад чита она веља господарева песма! Јеси слушао за њу?“ — „Јесам, Бог ти дао и од прилике сам то нагађао, али се чудим што допуштате, да то чати момче голобрадо, а требало би да то ради неки од вас великих домроја! А, опет, што ми је вајда, кад не чујем!“ — Жолиби ће њему: „А ти, сад, кад се врати господар, опрости се с њим, па идн да се одмараш". — „Е хоћу, ако се замерити нећу“. „Нећеш, нећеш“. Драматски спев мог’лов: Атланска Царица био је у сроченим стиховима, не баш сасвим у чистом, левкадсом књижевном језику, него већма у мавритском дијалекту, али ипак да их цео левкадски народ може разумети. Стнхови су билп од десет слогова, као што су у народним левкадским песмама, с том разликом што су мог’лови у сроковима, но угледу на француске уметне песме. Предмет је узет из старије мавритске историје. Мавритски владар Морој из онога времена, има два спна: Јегора и Шкаја. Старији је озбиљан и сређен; млађи је бујан и амбициозан. Шкајо је заљубљен у мавритску властелиику Светлиону и она у њега. Али у исти мах Шкајо би хтео да буде нешто више него што га очекпвало, нешто више од обична принца, подложна старијем брату! Та га чежња распиње колико и љубав. Ту његову слабост употребљују Агарјани, који су већ освојили већи део левкадских земаља и примакли се границом држави старога Мороја. Ласкањем и обећавањем Агарјани кнежевића задобију за своју сврху, да пређе к њима, да прпми агарјанску веру, па му у султаново име обрекоше не само господарство над очевом државом, него и над многим областнма, које ће се њој придати. Шкајо повери своју намеру вереницп и настапе да и њу преласти, али је Светлиопа права Маврићанка, пре ће жртвовати љубав и живот, него образ и веру. Шкајо ускочи