Delo

О ОПАЖАЊУ ДУБИНЕ ОД Др. БРАНИСЛАВА ПЕТРОНИЈЕВИЋА Проблем опажања дубине је свакако један од најтежих проблема Психологије чула. Докази најразличније врсте играју у њему улогу и недовољно разликовање и анализа ових доказа главни Је узрок забуни, која влада у овоме проблему, који задире и у општа философска питања. Ова расправа има задатак да испита ове доказе, ограничавајући се при том само на оне од њих, Koin су у првом реду од пресудног значаја за решење проблема. Сви докази, који говоре бпло за или против опажања дубине. могу се поделити у три групе. Прва група обухвата чисто математичке доказе, који, полазећи од појма површине, чисто математички доказују нужност одн. немогућност опажања дубине. Друга група обухвата чисто психолошке доказе, доказе који се односе на сам осећајнп садржај дубине, признавајући или одричући га. Трећа група обухвата чисто физикалне одн. анатомско-физиолошке доказе, који могућност односно немогућност дубине хоће да утврде на основу физикалних особина светлости и на основу анатомско-физиолошке особине мрежице. Али за једног психолога, који чврсто стоји на становишту непосредног искуства, очевидно су само докази друге врсте од пресудног значаја. Јер ако би он био у стању да утврди факат димензије дубине у непосредном искуству, онда га се докази треће врсте неће нимало тицати; он би шта више морао с правом да закључи да се физичар и физиолог налазе ма у каквој било заблуди кад нису у стању да покажу физикално*