Delo

220 Д Е Л 0 Наравно да би свак прозрео шта је; али очувао би се ред, и свет би им опростио; јер су били обазриви, а осудио би нас да смо све троје дошли у једним колима. Тако је то, Бијанка моја. Све је наопако. Свет опрашта жени кад има љубавника, али с његовим — тога света — благословом. Тешко оној која би пркосила свету! Тетка Ермелинда је све то врло добро схватила, те ради онако како је свету по вољи. II тако је свет воли, поштује, уважава. Али, појмићеш, како.јетек мени која морам да трпим и сносим та досадна претварања и подлости! Наравно да она и не помишља да мене вара и обмањује; у мени има вере. Али ја уживам у томе да је кад и кад помало кињим. Једнога дана, на том нашем путу, кад сам била мртва уморна, и кад ми је било ужасно досадно, рекох јој: — Ама зар не бисмо могли да навратимо у коју бољу гостионицу, где има мало света, где би се мало разонодили? Тада ми је она доброћудно одговорила: — Не пде то, драга моја. Свет је пакосан: не допушта да једна госпођа и њена сестричпна, ко]е хоће да месец дана проведу у планинама, а немају мушкараца у породици, путују у друштву једног старог и доброг пријатеља. Свет би мислио и говорио свашта. А човек се мора прилагођавати захтевима и предрасудама светине. Управо, кад се вратимо у Милан, не смемо нн причати да смо биле с Орландијем, да бисмо избегле задиркивања и нагађања. Ја тада планух. — Чујеш, тетка, што се мене тиче, ја се ни мало не бојим. Ко би још икад могао и помислити да има нешто између мене и онога маторог страшила тече Тота. — Ох, Аделина! Скочила сам и ухватила маглу. Нзбацила сам сувише крупну реч. И тако смо провели одмор, Бијанка моја. Два месеца досаде, ужасне досаде, очајничке досаде! Али смо очувале углед, те можемо још поносно уздигнуте главе одлазити у салоне госпође А., госпође Б., госпође В.\ можемо примати госпођу Г., госпођу Д. и госпођу Ђ.; и ниједна од нашпх прпјатељица неће имати право, да ма и најмање сумња, да се усуди ма и једну реч рећи против нас. Као што видиш, течем искуство, силно искуство. II ако,