Delo

226 Д Е Л 0 вих будућих дужности. Али протекле су многе године и Орланди се није одлучио да оствари теткин сан. Као човек себичан и од рачуна, он није налазио за потребно да изврши један чин који му не би дао већих права но што их је већ имао, а који би му, међутим, наметнуо веће дужности и веће обавезе. Све то чух, данас, за време свађе из теткиних уста, и све то Орланди није побијао, него напротив цинички потврђивао. Разумеш ли сад? И ја која сам мислила да за све дугујем њој, сазнала сам да јој не дугујем ни за шта или готово ни за шта. Један човек кога не нознавах до јуче, могу рећи, који ми није ништа, којега сад мрзим, издржавао насје. Мислила сам да му имам да захвалим само за ложе у позоришту! Не: имам да му захвалим за хлеб који једем, за одећу коју носим, за стан у којем станујем. Он то све плаћа! Ах! ах! Причали су нам, док смо биле мале, да се деца рађају из цвећа; да кад на свет дође дете анђели на небу се смеше и певају у хору. Рада бих била знати из каквог сам то чудног цвета испала ја, и какву су то жалосну песму певали анђели кад сам се родила ја! Како је то горко! Бнјанка, до јуче сам се хвалила да нисам више дете; да знам, да погађам толпке ствари; п смејала сам се безазленим, ћуркастим пријатељицама. Сад се впше не смејем и не хвалим се. Како је то ружно знати! И плачем! Нисам дакле скептичарка као што сам мислила да сам; нисам дакле, још, тако рђава као што сам до јуче мислила да сам и томе се радовала. Остаје дакле још нешто безазлена, чиста, нежна, добра.... поштена у дну срца. Остаје? Не, не: остајало је, било је до јутрос. Сад је све нестало, све је изгубљено. Познајем прошлост, и предвиђам будућност. И ја сам збпјала шалу у писмима — сећаш ли се? — о односима између тетке Ермелинде и Орландија! Ја која сам га, у свом дечјем несташлуку, звала течом! Ох!у том несташлуку било је, још, безазлености! Сад се сећам. Како је било безазлено оно моје отворено лукавство! Колико ли сам ствари научила, данас, за по сахата, ја која мишљах да знам све! Почињем да живим, данас, у двадесет првој години; почињем данас ходити сама својом стазом, свесна онога што сам, онога што вредим, опога чему се могу надати. Ти видиш да није^леиа тачка поласка. Каква ли ће бити тачка доласка. Шта да се сад ради?