Delo

230 Д Е Л 0 Сећаш ли се онога, у заводу? Каква очајничка љубав! Сећаш ли се како сам се свађала с тобом кад те ухватим да се смешиш на коју другу или је — само — гледаш мало подуже! Сећаш ли се онога дана кад сам јурнула на тебе као хијена, јер сам те ухватила где грлиш једну малу плавојку, на коју сам била толико љубоморна?! Да сам онда нешто имала неко оружје у руци, била бих те убила! Време пролази! Стари се, и... расуђује. Удајеш се? Је ли леп? Је ли богат? Како се зове? Уго? Уго, наше најмилије име, име које си ти у заводу изабрала за потписивање на писмима? Је ли Француз? Како се каже на француском Уго? Hugues, чини ми се. Није лепо као на талијанском. Чудновато! ја се упуштам у истраживања о једном замишљеном имену! Ко зна да ли се твој вереник зове тако ? Зашто ми ништа не кажеш! И ако те штедим од љубоморе, не могу да те поштедим од прекора што све тако увијаш у тајанственост. Тек онако, узгред — знаш? Чини ми се да ћу се удати! — као да је то ништавна ствар. И рецимо да је то чак ништавна ствар за тебе, за њега, за твоје, за свет, тп знаш или би требало да знаш, да је то врло важан догађај у односима између нас двеју. Међутим, не допуштам, не могу да допустим да ми јављаш како ти се чини, како ти изгледа само. Кад ми то већ јављаш, значи даје ствар свршена. Сувпше си ми озбиљна, сувише ирактична! И зашто да ми досад ништа не јавиш? Ако је одлучено да се венчате, свакако да ниси познала јуче... тога Ига! Ствар је ваљда сазревала мало по мало. II тек данас ми то јављаш онако узгред. Бијанка, ту има неке тајанствености. Кад се већ тога дотакох, хоћу баш да ти сад рекнем како ми се од неког времена чини да у твојим писмима има нечега тајанственог, што ме зачуђава и нече. Не причаш ми више о себи, о својим стварима, не саопштаваш ми више појединости свога живота као што си чинила увек и као што радим ја непрестано. И како то недостојање искрености не могу да приписујем охладњавању твоје љубави према мени, јер су твоја писма била увек нежна, ствар ми се чини у толико више необјашњива и непријатна. Бијанка моја, пиши ми сад све. И реци ми: да се између