Delo

II Л А В 0 Ј К А 231 нае није ништа изменило, и да се неће ништа пзменити после твога венчања. Очекујем и љубим те. Твоја Аделина. Чуј какву нмам мисао: зар не би могла да у свом свадбеном путу дођеш у Италију? Јер свакако да ћеш ићи на свадбени пут. (Мислим да би, кад се удајем, могла одустати пре од свега другог него од тога: то мора бпти једина занимљива ствар у браку!) Дакле, ако би дошла у Италију виделе бисмо се. Идеја је дакле одлична! Још једном љубим те. Понедељник, марта 1886. Бијанка моја, Дакле, и покрај свега тога што си се удала, морам и даље да ти пишем на твоју стару адресу и на твоје девојачко име: Бијанка Карадели, Boulevard Poissoničres, 2. Добро. А кажи ми могу ли барем, управо треба ли да пишем madame место mademoiselle? Јер могу сумњати и у то... (пиши ми... све!) пошто вндим велику тајанственост којом окружаваш своје ново стање. Уосталом немам права да се шалим тако. Ијасаммолила тебе да ми пишеш на пошту. Исти разлози, може бити, наморавају те да моја писма не примаш у својој новој... брачној кући. Баш ти хвала: имаћу мање обзира и моћи ћу да ти и даље пишем све оно што ми се деси и што ми... падне на ум. А од свадбеног пута ништа? Болесна мама задржала те тамо? Штета! Тако би ме занимао опис тога пута! Али зато испричај ми свој нут по... новој кући. Биће занимљивији барем за мене — од „Пута по мом врту“ од Алфонза Кара. Он се зове Гонтран? Умиљато име, али... чудновато да се сви ти Французи зову или Гонтрап, или Гастон, или Оскар. Постаје монотоно. У романима се наилази само на та имена. Пиши ми на дугачко. Реци ми да ме волиш још н ако си се удала. Да ли ме нећеш због Гонтрана сасвим заборавнти? Аделина. Је ли истнна да се враћамо на кринолипе? Моја кројачица вели да ће то полако доћи; али ја то не верујем. У сваком