Delo

232 Д Е Л 0 случају ја ћу бити последња која he га обући. Полажем много на свој стас, који елегантне сукње оцртавају!... Божпћ 1886. Бијанка моја лепа, мамице лепа! Мамице! Бто једне речи која ме разнежава, крај све моје скептичности, досаде и одвратности према животу!... Ти си мајка! Кажи ми је ли лепо бити мајка? То те питам ја која то нећу бити никада (ко да ме узме?); то те питам ја која не знам чак ни шта значи бити кћи! Мајка и кћи: две речи којима не знам и којима нећу, може бити, никад знати значења. Како је то тужно, како је то неутешно! ....Ох! не због изгубљених нада на будућност, знаш? Него због успомена на прошлост! Ово је други Божић што га проводимо одвојене. Али твој је Божић данас весео: пмаш нешто мило и драго што те везује за живот, што те чпни блаженом, може бити. Данас је Божић и твојој кћерчици, којој си наденула име твоје мајке: Естера. Ако имаднем девојчицу — ко зна? — и ја ћу њој наденути име моје мајке: Ђузепина. Мени ће Божић бити врло тужан. Провешћемо га ја и тетка, овде у кући, саме самците. Тото је болестан; чини ми се да се разболео од тога што се прејео. Тетка Ермелинда је изишла: рекла ми је да ће остати у вароши цео дан, ићи ће у цркве и седети код Тота. Аделина. Шта ће бити самном? Досадно ми је, досадно, досадно! 6. јаеуара 1887. Најважнија новост данас је, обожавана моја Бијанка, да сам синоћ играла. Верујеш ли? била сам заборавила и играти за ова три месеца мрског, једноликог живота. Срећом брзо сам се поправила, и чула сам где говоре да сам била краљица забаве. Жалосна краљица још жалосније забаве. Сећаш ли се Кларе и Вирђиније Гали, оне мале плавојке и оне крупне смеђуше, кћери онога Галија, фабриканта свећа, с великим трбухом и многим прстењем, што је редовно долазио да их обиђе сваке недеље у друштву слатке му половине? Дакле, нашле смо се, ире три или четири дана. Бпли смо код