Delo

244 Д Е Л 0 2. маја 1887. Бијанка моја, два дана ме још само растављају од венчања. Морали смо одложити једну недељу, јер чекамо нека документа из Енглеске; па онда наша кућица у улици Принца Умберта није још била спремљена. Недостајао је — ништа мање — ~ намештај за спаваћу собу: недостајала је брачна постеља, која још нпје довршена! Као што видиш.... није могућно удати се! Још мање ће нам бити могућно да идемо на свадбенп пут. Џемс је толико заузет послом у фабрицн! Одлучили смо да у идућем месецу одемо на петнаестииу дана у Швајцарску. Пошто се венчамо, отпћи ћемо право нашој кући (нашој!.... како то чини утисакна мене!), без икаквих церемонија, без свадбених ручкова. Искрено да ти кажем, једило би ме кад би за трпезом видела течу Тота. Уопште, моје венчање ће се извршити на најпростији начин. Заборавих ти рећи, да нећемо чак ни у цркву ићи, јер Џемс је — не сећам се да ли сам ти казала — протестант. Веруј ми да ме се то ништа не тиче. Одавно протестујем и ја против свега и против свакога! Буртонов отац и мајка (мој свекар и свекрва које познајем из фотографија) послали су ми свој благослов. И, као практпчан свет, свој дар хиљаду динара, четрдесет фуната стерлинга, да купим што хоћу. Дала сам их Џемсу, да их употребиза кућу. Опаметила сам се толико, да се и сама чудим. Било je и других дарова. Тетка ми је дала један мали сат с бројевима од рубина; Тото једну гривну са смарагдом окруженим брилијантима (продаћу је првом приликом; нећу да је носим); па онда долази твој дар, тако умилан, тако сладак, на коме ти још једном захваљујем са сто пољубаца. Галијеви су морали faire bonne mine а mauvais jeu. Он, старац, добричина напослетку, поклонио је Џемсу једиу иглу за машну. То је било врло лепо од њега, нарочито кад се помисли, да није имао никаквих обвеза да то учини. А девојке су поклониле мени једну котарицу за писма извезену финим везом и чипкама, коју ћу ја обеснтн у предсобљу. Уосталом ништа ново од онда кад сам ти последњи пут писала. II ти ћеш ми опростати што сам ти овог месеца писала мало ређе. Ово је било једно прелазно доба. Од сутра ће све поћн својим редовним током, те ни моја кореспонденција неће имати прекида.