Delo

ПЛАВОЈКА 245 Ових дана имала сам да свршавам толико послова, имала сам толико брнга, толико главобоља. Али кад будем жена Џемсова имаћу цео даи ua свом расположењу. Као што зиаш, мој муж мора бити по цео дан у капцеларији. Шта бих могла боље радити, да бн ми пролазило време, пего дати ппшем, ua дугачко, као и раније, кад нисам имала никаква посла? Алн овога месеца! Радила сам но цело јутро: а после подне тетка Ермелинда вукла ме је тамо и овамо по посетама. Кога ли све, Ноже мој, нисмо иосетилн? Чак и нека старинска познанства, која је била готово заборавила, пропашла је она; чак и неке своје старе школске другарпце које није виђала од неколико година. И у каквом све то циљу? Да би им јавила да се удајем! Тај догађај ју је учпнио толпко срећпом, да је осетила силну потребу да га саопшти целом свету. Чак и на улици, чак и по трамвајима (ових дана смо се много возоле трамвајима) ћаскала је она једнако, и све о мојој удаји, као да хоће да то каже и кондуктерима и непознатом свету до нас. Кажем ти да се за десет година подмладила! Јадна тетка Ермелннда! Рекла бих као да јој се моје венчање чини добар знак и увод за њено. Нека би дао Бог! У вече, пак, Џемс је долазио да ме занима. Какав чудан човек! Рекох ти да је заљубљен у мене. То увиђам сваки дан све већма. Али мислиш ли да ми је нкад то рекао? После првог дана, кад смо се верпли, после оне чувене реченнце: — Волим вас, госпођице; надамо се да ћемо бити срећни, — нп речи више о тој ствари... о љубави. Свако вече, у осам, дође; остане до десет, и ћаска о свему, па чак и о нашој свадби и о нрипремама за њу; затим оде, пошто ме пољуби у чело. Али никад ни једпе страсне речи, иикад пи једне љубавне речи! А тетка нас чешће оставља саме: рада је да на миру уживамо нашу срећу, и да она унапред ужива у својој, што ће се ослободити терета који јој је била сестричина. Што се тнче мене — исповедићу ти ову велнку тајну — покушавала сам понеки нут да га охрабрпм: да га само мало учиним интимнијим те да не морамо све то оставити за дан свадбе. Хоћу да кажем да бп било лакше постати муж и жена — чини ми се — кад се то постаје мало но мало. Међутим, код Џемса се не може доћи до те поступне интимности. Још смо и дап данас као добри пријатељи, који се воле и по-