Delo

254 Д Е Л 0 литерарних творевина Толстој ствара цео низ дела чисто религиозно моралног карактера. — Вера је у нама самима и не противите се злу — такве девизе износи Толстој. Готово цела просвећена Русија на страни је Лава Нпколајевича и чак се ствара „кружок толстоваца“, који је црквена власт жигосала као секту и с њоме ступила у борбу. Резултат свега тога било је одлучење Лава Николајевича од цркве. Одлука синода о томе, коју ми доннсимо у изводу, најбоље показује, какав је био рад Лава Николајевича на пољу религиозног препорођаја, н у чему га окривљу.ју његови противници и непријатељи. Ево те одлуке: „Познати целоме свету књпжевник, Рус по рођењу, православни по крштењу и васпитању, граф Толстој, са охолошћу свога разума дрско је устао против Господа и Христа Његовог и на свето Његово достојанство и одрекнувши се јавно пред свима од матере православне цркве, која га је одхранила и васпитала, посветио је свој књижевни рад и дани му од Бога дар на ширење у народу учења које је противно Христу и Цркви, и на уништењу у разуму и срцима људи отачаствене вере, вере православне, у којој су живели и спасавали се наши иретци и на којој се до сада одржавала и јачала света Русија. У своим делима и рукописима, која се у маси шире лично њиме и његовим ученицима по целоме свету, а особито у крајевима наше драге отаџбине, он прпповеда јавно фанатичка одбацивања свих догмата православне цркве и саму суштину вере Христове: не признаје личног Живог Бога, који се у светој Тројици прославља, Творца и Промисла васељене, не признаје Исуса Христа — Богочовека, Искупитеља и Спаситеља света, који је страдао нас ради, људи, и ради нашег спасења и који је васкрсао из мртвих; не признаје нетелесно зачеће Исуса Христа и дјество до рођења и после рођења Христа Пречисте Богородице Приснодеве Марије, не признаје живот с оне стране гроба и награде и казне, одриче тајне цркве и благодатна у њима дејства св. Д.уха и ругајући се најсветијим предметима вере православног народа није задрхтао чак да исмева једну од највећих тајни, св. Еухаристију“. Због свега овога „црква га не рачуна за свог члана и не