Delo

ЈУБИЛЕЈ ГРОфА ЛАВА ТОЛСТОГА 255 може га рачунати све дотле док се он не иокаје и не васпостави своје општење са њоме“. Ова одлука ивазвала је велико узбуђење ио целој Русији и пма се благодарптп само лично Толстому и његовом ауторитету што пнје тада дошло до сукоба пзмеђу власти и народа који је био на страпи великога старца. Ппсац ових редова ceha се лепо тог дапа, нрвог пролетњег дана, када су се сунчанп зрацп у хиљадама боја нреливали по белом снегу, који је под њиховом топлотом почео да се топп. Огромна руља парода, на челу са стундентима, манифестирала је но улицама, и коњнчки жандарми заједно са Козацима, који су имали у рукама камџије, растерпвали су ноједине гомиле света. Ја сам похптао у Хамовнико у стап Толсто~ и кад сам дошао тамо и стари слуга графа скинуо мп капут, у трапезарији, кроз коју сам имао проћи, нашао сам гомилу студепата и неколико младића и пред њима супругу Лава Николајевича — Софпју Андрејевну, која је нешто читала а свп су је пажљиво слушали. Софија Андрејевна на мах застаде и оштро ме погледа. Једва сам успео да јој се ноклоним, и она ми само рече: — Соба Лава Нпколајевича је лево, молим, идитетамо. Он није ту, но сад ће доћи. Причекајте га. II одмах је продужила своје читање. Нз собе, где сам остао да чекам Лава Николајевича, лепо сам чуо њен глас п распознавао њене речи, но смисао онога шта је опа читала никако нисам могао ухватитп. Доцније сам дознао да је она читала свој чувенп одговор синоду одпосно одлучивања Лава Николајевича од православпе цркве. Одједном се брзо отворпше врата и у соби се нојави мала, старачка фигура Лава Николајевича. Оп је бно у руском „тулупу“ (бундици) опасан сеоским појасом и у чизмама. Са младнћском брзином он се отпаса, скиде тулуп и поздравн се самном — Дошли сте пасигурно да ме питате о овом акту Светог Сппода. — Сасвим тачно, Лаве Ннколајевичу. — Ето, нашли су да сам у њиховом стаду онасан и губав па ме као најгорег брава избацнше нз тора. Па иека их. Тако је њихово мишљење о менп, а моје о њима ја сам већ јавно рекао. Но право да вам кажем ја сам мислно да горе у „врхо-