Delo

266 Д Е Л 0 „Објава“ читао је у дружини „Побратимству“. Одмах се опазио његов велики хумор, који се после јаче развио и прешао у сатиру. У његову књижевном раду има три периода. У првом је писао мање приповетке из друштвенога и свога живота, износећи, негде с ведрим хумором а понегде с тихом сетом, махне нашега друштва. У другом је периоду најјачи и немилосрдно шиба наше политичке прилике, које су тада оправдано давале јачега маха оштрој критици. Домановнћ је и сам, својом Страдијом, Мртвим Морем итд., допринео да тако стање нађе још више незадовољника у земљи. У трећем периоду Домановићева рада промењене су политичке прилике на боље, те ни он није имао више онако обилатог материјала за своје приповетке; али је и даље писао п одао се потпуно новинарству. Тада је био врло плодан, много је писао, ма да већ слабије. Домановић је одмах изашао на глас као даровит прнповедач и брзо је освојио читалачку публику. Он је штампао своје радове у многим књижевним и политичким листовима, а издао је и неколико збирака приповедака. Као сарадник „Одјека“ и уредник „Народнога Покрета“ и „Страдије“ штампао је такође доста духовитих козерија. До сада су одштампане у засебне књиге четири збирке приповедака, од којнх је једну издала Српска Књижевна Задруга. За тим су засебно одштамнана два дела: Страдија, Краљевић Марко по други пут међу Србима и Размигаљањаједног обичног српског вола. Сем тога поједине су му приповетке штампане у овим листовима: Делу, Срп. Књиж. Гласнику, Босанској Вили, Звезди, Зори, Искри, Јавору, Бранкову Колу, Нолициском Гласнику, Дариградском Гласнику, Недељном Прегледу, Братимству, Одјеку, Дн. Листу, Ловцу, Голубу и т. д. Домановићево име заузеће у српској књижевности угледно место плодна, духовита и даровита приповедача, а нарочито на пољу политичке приповетке. М. А. К.