Delo

БЕЛЕШКЕ „Глас“ Српске Краљевске Академије. — Изашли су пз штампе LXXV (Првп разред, књ. 30) п LXXVI (другп разред, књ. 46) „Глас“ Сриске Краљевске Академије. У „Гласу“ LXXV (у 3°, стр. 256, са две табле п картом Копаонпка, цена 2 дин.) су ове расправе: 1. Даићско језеро. Хидробиолошка студп]а д-ра Нед. Кошанпна; — 2. Цптолошке промене у вегетатпвнпм ћелијицама пз корена Gallonia canđicans под утпцајем екстремнпх температура, од д-ра Петра Ђорђевпћа; — 3. Једна симетрпчна функцпја корена п њене особпне, од д-ра Мих. Петровпћа; — 4. Централнп Копаонпк. Студпја контантно-метаморфних појава гранита, од С. Урошевпћа; — 5. 0 еклектроспнтезама, од С. М. Лозанпћа; — 6. 0 кондензационпм продуктпма етилена u ацетнлена под утпцајем тамне електрпчне струје, од д-ра Мил. 3. Јовпчића; — 7. 0 хрому као елементу, поводом једног непознатог хромпог мпнерала, од д-ра Мил. 3. Јовпчпћа; — 8. 0 хетероцпклпчним једињењпма до сада непознате конституцпје, од д-ра Мпл. 3. Јовпчпћа. У „Гласу“ LXXVI (у 8°, стр. 307, са два лпста снпмака. цена 2. дпн.) на првом је месту расправа академпка Ст. Новаковпћа „Охрпдска архиеппскоппја у почетку XI века. Хрпсовуље цара Василија II од 1019 п 1020 године. Географска истраживања". (Стр. 1—62). Новаковпћ у овој расправп пстражује где су се налазила она места ко.ја се спомињу у хрпсовуљама цара Васплија II. На другом је месту чланак Андре Гаврпловића „Песма о боју на Куновпцп. Прилог псторпском изучавању српске народне поезпје“ (стр. 63—68). У овом малом чланку Гаврпловпћ саопштава једну малу песмицу пз Добрпча. о боју на Куповпцп, о коме боју нпје нам била позпата нпкака народна песма, сем што смо зпалп пз једнога места пз Гундулићева „Осмапа“ (певање 8.) да се у српском народу п о боју па Куновицп певало. На трећем је месту расправа академпка Љ. Ковачевпћа „Прплошцп југословепској нумизматпци“. (Стр. 69—100). Ово је управо заједнпчко пме већем броју расправа о новцпма јужнпх Словена, нарочпто Срба п Бугара, које писац мислп једну за другом објављпватп у сваком „Гласу“ бар по једну. Сада је штамиана ирва расправа „Најстарпјп бугарскп повцп“. Ковачевић је, поставшп професор Велпке Школе, држао прпступно предавање 14 марта 1894 годпне о пптању које у главном мислп сада расправптп у овим својпм расправама — о старпм српскпм п бугарскпм новцпма.