Delo

ПОЛИТИЧКА ХРОННКА 413 стање које је створио Берлинскн Уговор. Не буде ли то никако могуће, Краљевска Влада, апелујући ua ocehaje правичности Сила потннсница Берлинскога Уговора, тражп да се Србији досуди одговарајућа накнада, те да би се и одржала јемства аа њен независан државни жпвот и срискоме народу у оиште вратиле погодбе за његов народни онстаиак бар у оној мерп у којој му их је Берлински Уговор дао“. Разуме се да је с грозничавим нестрпљењем сваки Србпн очекивао састанак Н. Скунштпне, која је, због овнх догађаја сазвана пре времена у ванредни сазив. У дугнм тајним седницама, 28. септембра, влада је изложила све што је урадила н све појединости сптуације. Сутра дан је тајна седпица иретворена у јавну, и ту је Н. Скупштину њен председннк, г. ЈБ. Јовановић, поздравпо овнм патриотским говором: „Г оспо до, На дневном је реду, као што вам је познато, једна једина тачка: наставак јучерашњег рада. Краљевска Влада на јучерашњој тајној скупштннској седннци учннила је потребпа саопштења Народиој Скупштннп о нолитичкој сптуацији и о свему осталоме, што је било потребно да у овим приликама Народна Скупштпна од своје Владе сазна. Поводом тога саопштења настао је у Народној Скунштппп претрес, који се одликовао родољубивим одушевљењем, дивном слогом српском. Народни иосланици су сматрали да he у овој прилици најбоље извршитп своју дужност, што ће наслањајућп се на поверење својих преко 400.000 бирача дати Српској Влади снаге нове, духа новога, нолета ка прегнућу, одлучности п нуно истрајпости, да би она могла нотпуно одговорпти својој дужностп, да би она допста према иностранству била достојан представник Српског Народа, његове сиаге, његове воље. Руководећи се оннм духом који је у јучерашњој скунштинској седници вејао, председннк Народне Скупштине сматра да у овој прилици треба да нагласп права Србије да се брине о појавама, које су изазвале у Народу Српском н међу српскпм државницпма узрујаност и узнемпреност. Чули су се гласовн чуђења: Откуда то кад ни једном српском поданику на странн није ни најмања пеправда учпњена, кад Србнји у њепнм границама никакво право није оспорено, још мање окрњено, од куда то да Србија сад нзлази нред фору.ч Европе новодом догађаја. који се ње неносредно не тиче. Чудповато да се данас може питати од куд у једном народу залагање за слободу, данас кад су целом р]вропом овладале иолитичке слободе, данас кад више нема ни једнога кутка. а камо ли државе Европске, где има још политпчког робља! Па зар да се једна држава не нојавп у одбрапп браће своје, кад