Delo

414 Д Е Л 0 се са њима поступа као са робљем коме се не признаје ни најелементарније право самоопредељења? Ми не можемо а да не констатујемо како Србе дубоко дира, како Србе боли, кад виде да је Европа тако рећи јуче сасвим друкчије поступала, кад је требало давати слободу, чувати човечанска права једном делу Балканског полуострва, једном делу грчког народа: на острву Криту. Ми смо тада могли видети, да се сложна акција оружане Европе постарала да се том делу грчког народа да слобода и прнпреми пут остварењу његових коначних националних жеља; и Српски Народ који на путу слободе није стекао мање заслуга и мање права него ли грчки народ — и ако и овај у том погледу није заостао — чуди се од куд тај друкчији поступак према Српству? Ми морамо истаћи да Српска Народна Скупштина мора бранити национална права Српског Народа (Нује се: Тако је! Бурно одобравање). Национално је право Српског Народа сада угрожено. Ко живи у Босни п каква он тамо има права то је, браћо, познато. Нема ннкаквог другог народа, господо, данас на свету, којн је у Босни икада живео нли живи сем Срба. (Чује те: Тако је!) Ко је пре Срба тамо готово у пренсторијско време жнвео, тога више данас на лицу земље нема, и Србн су тамо — ако хоћете да се на нсторију позивамо — Срби су тамо још пре него ли што су па пр. Мађари и дошли у своју садашњу отаџбину. (Чује се: Тако је: — Пљескање). Срби су тамо пре постанка државе Карла Великог и у толико више пре свих оних држава које су никле из државе Карла Великог. (Пљескање и бурно одобравање. Тако је!) Браћо, кад на то погледамо, шта остаје онда од оних историјских права на Босну, која се сад спомињу са неких страна? Шта данас, код живог народног живота, код живе стварности, могу вредити средњевековна. а ја могу додати, често врло измишљена права?! (Бурно пљескање). Ја ћу, браћо, да констатујем, да на нрпмер за порекло угарског државног права псторијског на Босну један од најглавнијих историка угарских у једном службеном научном органу сарајевске владе констатује, да се апсолутно ништа тачно незна ни у које је време нп на који начин Угарска у средњем веку била завладала Босном. И зар, браћо, из тога може какво право да се изводи, а да и не говоримо о оним државним правима којима су основ, на који се политика позива као на некакве доказе о некаквим некадашњим правима на ту српску земљу, документн који су великом већином несумњиво фалсификат (Бурно пљескање). То, господо, не говори ни патриотски научник ннти српскп политичар. То говоре о истим докумептима стручњаци из оних народа о чијим је тобожњим правима ту реч. А, господо, ако би смо се ми на ту врсту права позвали, на оно што је било пре толико векова, ја бих могао од многих примера само толико овде споменути: — да по истим изворима, о изворима исте категорије, ми би