Delo

218 Д Е Л 0 ма шта. Дугим ропством тако је то убијено и умртвљено! Турци су увек знали за наш долазак у Дреново и околину, то им је готово сваки сељак казивао, ако су само привикали на њега. Колико је Глигор био прегао да пх доведе у ред и разбуди, ипак није много успео. Кућице су као у другим селима покривене сламом, плочама и ћерамидом; али сваки поред „куће“ има засебну малу собицу с леве стране улаза, која је толико ниска да се човек не може исправити. Те су собице под наставком општег крова и обично су окречене п украшене плеханом фуруном, чији се чунци пружаху преко целог тавана увезани многобројним жицама за таванске греде. То је одељење служило за свечаности, празнике и нас. Кад смо год долазили, домаћица је одмах цело застирала ћилимовима или рогожама на којима смо се ми одмарали. Овако уморни, мокри, премрзли једва, смо чекали да нађемо топлије склониште, не обзирући се на густ дим који је куљао из фуруне и чунака. Полегасмо спокојни, али нас мало за тим избудише гласом да иде аскер. Поскакасмо сви и остависмо без реда село хватајући мукоске карпе. На измицање се није мислило. јер је сваки већ сустао од пута и неспавања. Гледали смо да нађемо згодније заклоне и ту чекамо војску. Док заузесмо положаје, ноге се чисто пресекоше од пењања уз стрму страну планпне. Не прође много, а сељаци јавише да није војска већ гомила Нсбрежана пошла на виђење са четом. Вратисмо се кивни н весели у село. Кад сам се разбудио, наш собичак беше пун сељака. Збили се један до другог па ипак нису имали сви места, него су етојећи под тремом пратнли разговор кроз отворена врата. Неки беху дошли на тужбу, неки због међусобне парнице, али већина на разговор. Сви су весели, сви задовољни. Дигла се галама и смех у малом загушљпвом простору који личаше на какву пећину, а бардаци и стаклета са ракијом ишли су од руке до руке. Глигор раздраган иотврђиваше речи и одобраваше говоре сељака са којима се слагао вичучи гласно: „А, тако, да си ми жив!“ и натежућн бардак у њихово здравље. Ово трајаше непрестано до иосле ручка, када Глигор савладан сном леже да спава. Сељаци се ни тада не разиђоше сви, већ сеђаху онде где су се нашли. Њихов тихи разговор о тадањим