Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВЕЛЕСА 219 тешкпм прилпкама прекидаше клокотање внна које они пијаху нз земљанпх бокала. Бојећн се какве нздаје, Глигор беш.е забранио сељацима да се ма где крећу пз села без његовог одобрења. Страже око села чуваху четнпци. ГЈред мрак стигоше пазарџије из Ирилепа те нам долесоше пнсмо од „Камимуре“ који јављаше да су Прилепчани заирепашћени нашпм упадом у Сенокос. Бугари су у тој борби имали три рањеника. Кукавичлука Шундулиног сви се стиде. Пос-лали су нам и шест флаша грчог коњака, који разделисмо по конацима После вечере весеље настајаше живље, песме се ређаху праћене пуцњавом револвера, која решеташе таван. За ђавола сеоске страже око села учинише неку неправилност, и председник села седећп ирекрштеннх ногу пред Глигором случајно му помену то. Глигор се разјари „Шта? раздра се он дрмусајући га, шта сирадио, куче једно ! Где сам ја? Зар ти хоћеш да градпш још гробље од нас поред твога села? Тн мислиш да сам ја Илија, је ли? Сад ћеш ми платити све! Дајте стражу овамо; дајте десетаре! Ајде, брзо, мискини једнн, нси турски!“ Преседник се збунио, запрепастио и изгубио па не зна шта да говори и како да се брани. „Толко мп сечеше умов, говораше промукло гутајући пљувачку, толко напраив! Беше и војвода Наце со мен. Ако беше лошо, зашто не ми рече да го не правам! . . .“ „Шта? пресече га Глигор, а где сам ја, па да питаш?!“ Момци, нож на пушке, па. и Нацета дотерајте.“ Сељаци и четници са натакнутим ножевпма нослушаше ћутке и изгубише се у мрак кроз мала врата. Наиољу се лила плаха киша, нраћена грмљавином и севањем муња. После онаког весеља сад је у собп настала гробна тишнна, да се лепо чула свака кап воде која се са натопљених тршчанпх кровова сливала и падала у мале барнце на земљу. Бабунски сео у један угао; наслонившп главу на руке п колена, ћути и замишљено гледа преда се. Глигор нервозно раскопчава патронташ, намешта метке, неирестано иремештајући бокал са вином, а преседник и сељаци сагли главе, отпустили руке па не мичу. Све је стало иа чека како ће се свршити ова бура у малој собици. Видећи да је најпаметније да се не мешам, извадих хартпје и почех да бележим неке ствари. После