Delo

220 Д Е Л 0 кратког времена пред кућом се чуше кораци по блату п води па ее отворише врата п преко прага прекорачише два преплашена младића. Они не говорећп ништа етадоше уз довратак. „ Овамо, викну им Глигор, иоказујућн руком где ће да стану. Причајте шта је било.“ „Ја... ја... отпоче први муцајућп, излезо у први мрак кај Петрована кућа и сврнав да земам пушката из скришница. Пак кога дојдов, ме најде преседникот и ме жезп (казни) десет копчињи. Ете тој сам напрајил!“ „Ја дојдов, поче други, а на стража не најдоф никого; ми се учини да неје вчера редот мој, се вратив дома. Цел ден сам бил на орање и легнав да наспија. Ми дојде десетарот Иван, ме разбуди и ми рече: „те вика преседникот.“ Ете тој је било“. „Лезп!“ раздра се Глигор шамарајућп и једног п другог. „Дане, дај тојагу!“ И док четнпк тражаше по авлији дрво, младнћп лежећи мољаху и преклињаху, обећавајући да никад више неће учинити то што вечерас. Дане уђе, носећи у руци тојагу нешто дебљу од руке и поче по команди Глигоровој душмански тући прво једног па другог. Набројавши по петнаест, он се склони, а несрећницп устадоше па се посрћућп и илачући одвукоше из куће. „И тебе треба, окрену се носле мале почивке Глпгор преседнпку, али си стар па је срамота!“ „Како знајеш, така праји,“ изговори тихо преседнпк, још више заплашен малопређашњим иризором. У том уведоше четннци војводу Нацета, који се не могаше довољно начудптп шта хоће са њим. Објаснпвши се, Глигор виде да нпје крив, те њега пусти, а преседника казни са двадесет и пет гроша, које овај дрхћући набројп одмах, и нареди му да целу ноћ обплази страже. ... Сутра рано пређемо у село Небрегово, Глигорово родно место. Село је удаљено сат од Дренова, у долпнп између Златоврха п Мукоса. Нешто је мање од Дренова алп због плодне околнне много богатпје. У доњем крају села стоје три куле бегова чији је чифлив Небрегово. Ограда, високп дпмњацп, велики прозори, чардаци са решеткама окренути брзој, жуборавој речици, која тече поред самих кула, даваше слику госпоства и раскошп Турака који и у овим планинама троше снагу бедне раје ради свога задовољства. Куле еу целе зпме