Delo

ОКО ПРИЛЕПА II BEJIEOA 221 затворепе, тек у лето дођу и наетане се ћаје, настојнпци, којн се брину о турском нмању или аскер којн гонп чете. Беговн су дигли руке од свога госпоства п рахатлука од како се су иојавиле комитске чете, те су слабо н свраћали евојим кулама. Мој конак беше одређен у Глпгоровој кући. ЈБегова мати, још крепка старица, дочекала нас је лепо, али се по свему впдело да јој овакви гости нису ретки н да је на њих навикла. Браћа Глпгорова трудила су се да будемо што боње угошћенн. Била би велнка срамота — рачунали су они — да у во.јводској задрузи не будемо дочекани и почашћенп онако како прпличи. Глигор целог дана немаше времена да се састане с нама. Нз куће у кућу вукли су га на внђење и част, јер нрилично времена није свраћао у своје село. У вече нам дође водећи са собом једног сељака, омањег раста, лицем обраслим у црну браду, који нас малим прониц.ђивим очима посматраше редом. Вечерао је с нама готово ћутећи, па се иосле вечере нзгуби без опроштаја. На иитање Бабунског Глнгор нам рече да је тај сењак пз села Ораовца приленског. Њега су Бугари хгели још пре дваестину дана убитп ношто се нпје покоравао њнховим наредбама. Сазнавшп за то он је измакао пз села, поневшп уједно цело стоварпште бугарских бомаба које беше смештено у Ораовцу. Сада, кад је чуо да ћемо нападати Ораовац, он се ионудп за калауза: примпо је на себе дужност да пре свпх оде у село, нзвестп се да ли нема војске или чете н да нас сачека, ако је могућ напад. .. . Око поноћп устали смо н реком усиели ка с-елу ГЈрисаду, под самим нревојем што спаја Мукас н Златоврх. Пзнад Прнеада на десет мпнута има кула у којој су увек око четрдесет аскера чувајући друм из Прилепа у Белес преко Бабуне. Целог дана били смо на опрезп, јер војницн често силажаху у село. Пољак сеоски пијан од радости н ракнје трчао је непрестано час аскерима у кулу носећи јаја п хлеба, час нама причајући нам, зацењен смехом, шта су му во.јнпцн говорпли. Пред мрак дође онај сељак пз Ораовца н јави да можемо слободно вечерас напастп село. Ораовац је родно место бугарског војводе Петра Ацева. Ту је својим војводством етекао читав спахилук, закупнвши пола села. Имање је држао његов брат н матн, а главни надзор водио је сам пошто му та око.шна беше реон. После поги-