Delo

222 Д Е Л 0 бије његовог брата војводе Гоге Адева, који је погинуо заједно са војводом Развнгором и бугарским капетаном Константиновом више нежиловских колиба од нашпх чета, Петар ностаде још огорченијп према свему што је српско. Одмах покоље неколико ораовчана на које сумњаше. У исто време од централног комитета у Прилепу затражи неколнко људи које пресели у Ораовац давшп им имања и куће те тиме иритесни сељаке да нико није смео мрднути. Ти досељеници беху трн у оку целом селу. Кад је пао мрак, скунисмо се сви код цркве присадске и саопштивши лозинку „Прилеп“ — „Велес“ кретосмо уз брдо ка превоју. Силно блато изгажено стоком сметаше нам на сваком кораку. Изишавши на превој одморисмо се, гледајући светли облак који обавијаше Прилец. Ту Глигор наредн ирисадском преседнику који нас је дотле исиратио да одмах пошље човека у Небрегово и Дреново те да двадесет сељака изађу са пушкама и ухвате брег код Иреслапа под Златоврхом. Туда је водио пут из Прилепа у Небрегово и ту смо ми мислили да се вратимо. Пут од превоја водно је све наниже ка приленској реци. Посматрајући светлост у Прнлепу и дуги низ осветљених нрозора на турским касарнама, ми смо журно силазили хитајући да што пре стигнемо у Ораовац. Сишавшп у реку, окренусмо неколико минута низ њу, док не изађосмо на друм код лепог каменог моста преко надошле прплепске реке. Прешавшн мост држасмо се насипа све док он не поче да завија норед иоследњих огранака Крстечких планина; тада ударисмо десно преко неких трњака и ливада. Мрак се такав спустио, да се није видело ништа око нас, сем светлости у Прилепу. Сваког часа упадасмо у рупчаге; саплигасмо се о камење, дрвеће; падасмо иреко бразда. Кнша од једном поче опет падати те мрак поетаде још већи. С муком смо се кретали држећи један другога за раме или за руку. После подужег таквог путовања почесмо се сиуштати у Крстечку реку која бесно хучаше у дубину под нама. Сишли смо и нрешли реку, а воду нико није могао видети. Једва се успесмо уз другу страну и задржасмо крај неких топола. Ту се одморисмо, и онда војвода Наце са једним оделењем оде у заседу са прилепске стране а четовођа Бошко и Михаило са крстечке и плетварске. Ја сам са Долгачем, Јо-