Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВЕЛЕСА 223 сифом, Глигором, Бабунским и једним оделењем ушао нраво у село. Четниди залунпше кундацима о врата на првој кући на коју смо наишли. Прилично ирође док се врата отворише п ми ућосмо унутра умирујући заплашену чељад. Наредисмо домаћпну да се спреми и пође да нам показује чија је која кућа. Он се вајкао и преклињао да га не дирамо, јер само ако се чује да нас је он водио. њега ће још сутра са целом кућом искасапити. Објаснисмо му да он има само да нас води а ми ћемо га увек склањати од сељака, те он радо пристаде са нама. Огрнувши губер иоведе нас бос кроз село. Глигор га упита прво за неког свог рођака, те нас сељак одведе тамо објашњавајући да је тај затворен у ГЈрнлепу а да му je само брат Димко код куће. „А мртовцити му! И тој ми је пријатељ, сад ћемо на ракију, одавна не го видов“, рече Глигор смејућп се и луиајућн на вратима. „Диме, отварај“ внкаше један четник. „Иде ти стрико Глигор, Димче! Излези нред пријатељите!“ зваше Глигор, али се изнутра нико не одазиваше. селу се већ подигао лавеж, читав урнебес. Одељења наша растурила су се свуда по селу будећи сељаке и терајући их горњем крају села код некога Лазе чија кућа беше најпространнја. Глигора наљути оволико оклевање Димково н он љутнто повика да се иали бомба. На те речн чу се изнутра глас: „Сад, сад, ете одма! Не со бумба“. Затим приближујући се вратима он наставп: „Ел си ти, баја Глигуре ?“ „Ја сам, Димко, шта си се уилашио? Огвори!“ одговори Глигор. „Мије страф!“ „Море отварај, будало једна, нећемо тп нншта!“ „Да не ме колеш?!“ заврши преплашено Димко отварајући врата, те ми уђосмо и претресосмо сва одељ>ења. Вратисмо се у собу где се у једном углу збила гомила жена н деце која унезвереннм погледима посматраху нас и наше оружје. Домаћин Димко понуди нас да седнемо па нам онда допесе ракије коју он хтеде сам да служн али немогаше, јер му цело тело дрхташе као у грозници, те четнпцн узеше од њега чаше и стакло.