Delo

224 Д Е Л 0 „Кај ми је роднината?“ упита Глигор обрнувши се женама. „Ја сам!“ одазва се једва чујно једна млада п бледа жена, излазећи напред и приступи руци Глигоровој. ,.Добро си се сетила и сад да се здравиш!'4 рече он прекорно. „Ме уплашифте, бре братко! Реков да не ме колете, живот је пуста мила“, одговори она емејућп се. „Видим ја, постала си и тп фанатик Вугарка, па шта кажеш, игга ће тп тај Србин ту, шали се Глигор, ама ја сад дођох да кољем све па и тебе. Фик, нод гушу и ајд со здравје, сестро. Куд пде српска војска не сме нн куче бугарско да остане“. . . .Разговор ожпве. Бабунски их грђаше што су се одродили, и заборавилп на оца, матер и осталу родбину која их је однеговала и подигла. Деца се ослободила и један малишан приђе Глигору загледајући му пушку на крилу и превлачећп прстићем по нумери. „Шта пише ту?“ запита Глигор вукући га благо за уво. „Не знајем, србоманска су слова, одговори безазлено дете, даскалот не не учил овакви слова. . .“ „А, каде ви је даскал? изненади се Глигор, не знајући да је учитељ у селу. Ете ти велика копча да ми кажеш!“. Жене чувши детиње речи сунуше се на њега као осице да га извуку из Глпгоровнх руку, али их један четник одби шамарајући оне које су највише галамиле. „Ће ти кажем, ама напред да ми дајеш копче,“ одговори деге ни мало збуњено. Добивши паре дете исприча све шта је Глигору требало, и неколико четника одоше одмах да ухвате учитеља. У том нам јавише да су готово сви сељацп похватани п дотеранн у Лазину кућу, те се дигосмо и једва дотетурасмо по мраку до њнх. Затекли емо Јосифа и Долгача крај велике ватре која се са средине куће извпјала впсоко. С једне стране били су четници а са друге сељацп. Јосиф држаше дугачку ластагарку (тојагу) и чукаше по глави најближе сељаке држећи им придику о нацпоналности. а Долгач разјашњаваше филолошке ствари, мувајући појединце да би боље разумели. И док он викаше тресући главом и дижући дугачку руку увис: „башта“ „кшта“ „мнара“ „туке“, „гулпја“. . . питајућн да ли знају шго значи, домаћпн унезверен и преображен страхом трчаше час овамо час онамо, грдећи жену што не служи како треба.