Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВЕЛЕСА 225 Начпнише Глпгору места н он седе крај Долгача, не обраћајући пажњу на сељаке. Поћута мало намештајућп ноге да се боље огреје па се окрену Јоспфу са речнма: „Питај имају лп још оне ракије, којом су ме гостплп пре неколико годпна, кад сам долазио с Бугарнма. Ама кажи да нисмо пљачкаши, већ за паре да нам даду“. Ту пзвади новчанпк, одброја десет гроша па их пружп Јоспфу. „Слушајте, викну Јосиф, примајући паре, ајде ко има најбољу ракију, ето паре, нећемо џабе". Сељаци ћуте; ко би смео да се понуди да Србима донесе ракије ?! Сутра би га Бугари одралп батинама поред казне од 50 до 100 лира. Јосиф скочи побеснело, раздравши се: „Скотовп једни! Лепа реч није за вас! Хоћете сами, да вам деремо кожу“... „Дај мени, дај мени, умеша се домаћнн, остави сељанпте, ово је мојава кућа“. Домаћин је бпо од оних досељенпка Петра Ацева. Код њега су намерно одредпли овај скуп, да не би другоме сељаку навуклн беду нашим доласком. Он је сам увпђао то, али је тако исто знао да је први на ударцу. За то се трудпо, да бар колико толико олакша свој незгодан положај. Часом донесоше лепу ракију коју први окус-и, домаћин, показујућп тпме да није отрована, па је даде Глнгору, којп обриса руком ознојено стакло ua окренувшп се сељацима рече: „Аирли собранпје, Ораовчани!“ „Ампн, за много годпна господин Глигуре!" одговорпше сви. Глпгор повуче један гутљај па додаде Долгачу, а он наставп: „Па, шта кажете, ето ја вам дођо и ако ме нисте звали.“ „Ако, господпн војводо ! Нам си добро дошал! “ „То још не знам, сада ћемо видетп. Ја мислим да ви имате нешто протпв мене, кад непрестано говорпте по Прплепу како ја белкп нећу ући у ваш Ораовац?“... „Тако нас караше да зборуамо“, шапну један крај Гдпгора, док остали слушаху пажљиво шта им Глнгор говорп. У том четнпцп уведоше и учнтеља. Омален, мршав, неизбријан, с дугпм жутпм брковпма п малим живим очпма, обучен у сукнено одело преко кога навукао дугачак жут зимскп капут, сав отрцан, са масном шубаром на главп п грднпм потДело, књ. 49. Г)