Delo

ОКО ПРИЛЕНА И ВЕЛЕСА 227 Додгач вртећи сумњиво главом, ће те водамо од планина до планина како магаре, док не станаш како треба, ели ће сп обереш бостан!“... Затпм отночеше са сељацпма, којн се устезаху да издаду н донесу пушке. Тешко је било док једнога натераше, иа носле часом сваки радо издадоше своје оружје. Свакп се бојао да буде првп, да не бп сам понео одговорност за све. Било је свега тридесет разних пушака. Највпше дугих и кратких грчких берданака, неколпко мартинака, једна рз^ска капаклија п Једна српска кокинка. Поред тога донесоше муниције скоро цуна два џака и три дугачке плехане кутије са динамптом. Док су четннцп доносилп са сељацима пушке, дотле је Долгач издвојио три највећа бугараша међу којима и домаћина Лазу, одвео их у један собпчак и тамо их гоњаше да одаду главну скрпвницу оружја, која беше у Ораовцу, а њима поверена. Време је бпло за полазак. Четници доведоше три коња са самарима, на које натоварисмо пушке и муннцију. Затим пздвојише Глпгоровог рођака Димка и још пет младпћа који ће нам бнтп таоцп, док село не преда арзовал ућумату о свом преласку на српску страну. Бугари су ове таоце водили у у правом смислу као јемце, док смо ми тиме хтели олакшатп сељацима да пх Бугари не би злостављалп. То им је био као најбољи одговор и оправдање. „Дојдоше, не тепаше, забраше људе, забраше пушке па шо да прајиме сад? Дајте ни људп натраг, па да се не ппшемо Срби“, такав је обично био реферат сељака Бугарима. Посласмо да се страже око села повлаче на већ да кренемо — кад испаде Долгач с оном тројпцом, које он беше упекљао н увезао јаким конопцпма. Сва тројица беху старци, ua још ударили у нлач н ридање које се окрете у ираву кукњаву. Насмејасмо се свн Долгачу и његовим заробљеннцнма, па онда Глигор наредн да их одвеже и иусти. Долгач послуша гунђајући; али конопац са њих однесе право своме даскалчету, које разрогачених очију од страха непреетано понављаше: „За какво вп аз требам? Това неје практнчно и кавалерски ! Блгарп не прават тако 1 “... 15*