Delo

РА.ЈХШТАТСКН ТАЈНИ УГОВОР 241 Русију у Бугарској. Ђенерал Игњатијев одбије овај противпредлог, после чега се гроф Андраши, са Рајхштатским Уговором у рукама — а нарочито с његовнм чланом III — баци у наручја Великој Брптанији. У таквим околностима је Русија била приморана да своје изравнање с Турском изнесе пред Берлпнскп Конгрес п да Велика Брптавпја узме у своје руке извршење рускпх обавеза у погледу аустрпјске окупације Босне и Херцеговпне, о чему је лорд Солзбери изнео предлог на седницп конгреса од 28 јуна. Г. Аното је, међутпм, показао да се иницпјатпва Велике Брптанпје строго ограничавала на „окупацију и адмпнистрацијуи, јер је лорд Биконсфилд у једном свом каснијем говору мандат Аустрије бранио на том основу што он нпје у себн садржавао нити је значио распарчавање Турске — другим речима, њиме се није циљало на формалну анекспју. Остали тајнп уговори што су се односили на Босну и Херцеговину били су у форми додатака п допуна Рајхштатском Уговору. Најважнији од њих бно је Протокол од 15 јула 1878, којп је открпо г. Аното у октобарској свесци часописа Revue des Deux Mondes. Овај докуменат чију је пстпнитост потврдпо после п сам барон Ерентал у једном свом говору пред Делегацпјама, формално је обвезао Аустрпју на „прпвремену“ окупацију и на поштовање сувереннх права султанових. ЕБпма је тако исто бпло уговорено да се о поједпностима окупације Аустрија и Турска непосредно споразумеју једнпм иретходним споразумом. Кад је овај протокол идуће годпне претворен у формалну конвенцију, све што се односило на привремени карактер окупацпје бпло је пз некпх необјашњеннх разлога изоетављено и само је остало иомена о султанову суверенству. Нпје вероватно да се то иросто предвпдело; п ако то нпје омашка, онда се Турска не може да потужи да је бпла остављена у недоумици о стварннм намерама Аустрије. Можда би се то могло да објасни другим једним тајнпм аранжманом за који се тврди да је био закључен отпрплпке у исто доба, и којим је Аустрија гарантовала интегритет онога што је остало од Јевропске Турске. Првобитна је пдеја била да се острво Кипар и Босна ставе у један Уговор и да онда Енглеска и Аустрпја гарантују интегритет целокупне турске царевпне. Преговорп су се, међутнм, прекинули, и Енглеска је своју гарантију огранпчила само на Азијску Турску. Ако је, пак, ДЕЛО, КЊ. 49, 16