Delo

248 Д Е Л 0 чар брзо за тпм заменио с.вој неумитни суд овим другим, блажим: „...на страну комедпју којој и даље с пуно части стоје на челу г-ђа Тодосићка, г. Илија Стапојевнћ и г. Сава Тодоровић, п држе је на висини колико до њих стојиС Као што се види, од оног „без уметности" до овог „с пупо части“ у комедији — има разлике. Задовољавајући се овом коректуром г. Грола, о трагедији и драмн пе могу се препирати, јер бих залуд доказивао да је у трагедији н. пр. и пређе и сада „Leitner“ г. ЈБ. Станојевић, а не како то г. Грол тврди („два највиша Leitner-a“) г. г. Поповић и Радовић. Одређујући овим члановима тек „пети ред улога“ — г. Грол заборавља да је г. Поповић ангажован баш за његове драматургпје, и то не као почетник већ као израђен глумац; и да је, у доба г. Гролове драматургије, излазио бројно више но данас (1904 године 163, а 1908 г. 124 пута) са истим рангом улога који и сада приказује! Исто је тако пеоправдан суд и о г. г. Д. Петровићу и Д. Јовановићу. Нека би обојица били, иретпоставимо, баш и најгори глумци, г. Грол апсолутно нема права да им то каже, јер им је за своје драматургије давао толико улога да се ни један ни други нису могли пожалити. — Од новитета од две сезоне, у 33 бпо је заузет г. Петровић. Од главнијих улога приказивао је: Имануса, Портоса, Лефевра, Кента, Антонија, Албана, Клаудија, Од Симекса, Радака, Кора, Ћећерева, Соважона, Ђурђа („Јелисавета“), Роденберга, Сент Хирија, Микишнна и т. д. У свему 67 улога. — Г. Јовановнћ, у исто време, приказивао је од главних и главнијих улога: Дмухановског, Астолфа, Арсенија, Поповића („Сеоска Лола“), Лазара (Суботићев „Обилић“), Фрошара, Скиарона, Ла Флера, Грунда, Лезирка и Дибоска, Данглара, Гонзага, Перишона, Рогбера и т. д. У свему 34 улоге. И све то, како г. Грол каже, „у бољим временима, када је у трупи било и других, јачих имена“. — Када г. Грол ппше да г. Јовановићу „само крајња непажња и према њему и према публици може данас потпиравати амбиције за славом Тоше Јовановића“, — и нехотице је учннио замерку самом себи. А када вели о г. Петровићу: „најзад је, не само обична но и неизбежна ствар дана свакој листи у главним улогама видимо г. Д. Петровића“ — г. Грол је заборавио да би то само био наставак уобичајенога поступања, а да нипошто не кажем force mageure. Али сасвим случа.јно ствар друкчпје стоји, јер г. Грол окомивши се на г. г. Д. Пе-