Delo

X Р 0 Н И К А 249 тровића и Д. Јовановића, сам је, н нехотице и без разлога, учпнио замерку једино својој драматургији а нп по чему цитпраним члановима. Јер ако поменуте чланове треба третпратп како пх третира г. Грол, како се онда може оправдати драматург г. Грол који је 1904 године, извео г. Нетровпћа на позорнпцу 158 п у т а, п то у улогама бољим и пајбољим, а г. Д. Јовановића 135 п у т а, у истим таквим улогама. — Не желећп да повлачим икаква поређења, консгатујем само да је 1908 г., у данашњем стању трупе, у том „дар-мару без мерила и обзира\ г. Д. Петровић своје улоге приказивао 124, а г. Д. Јовановпћ 106 пута. Када бих се хтео служити аргументацпјом г. Грола, сами ови бројеви били би довољни (а цптпрање улога ј ош в и ш е) да се друкчпје утврди и(„непзбежност на свакој листи“ и „потппривање амбиције за славом Тоше Јовановића“. Алн не желећи да падам у погрешку у коју је упао г. Грол, ја се тога драговољпо одричем. — Констатујем уз ово да је у другом свом чланку г. Грол, говорећи о повишицама поменуо да у трупи има „и талентованијих млађих чланова који су у сталном напретку и с видним местом у репертоару.“ И ово као још један прилог тврђењу да је позориште данас „без уметности.“ Г. Грол пише: „II најскромнија подела, ако не производи уметннчки ефекат, може се покадкад поднети у једној, како се то позоришним језиком вели, умивеној представи: у доброј режији, с пристојним костимом и декорацијама, н пре свега с добро наученпм улогама, брижљиво срачунатим ефектнма, израђеним и изведеним са свом пажњом једне интелигентпе и артистпчке режије. Међутим та страна „

стоји ниже од сваке најниже поделе улога“. Према оној Гетеовој: „0 песнику суди по његовој најбољој песми“, имам и и ја своју одбрану и свога класичног сведока у самом г. Гролу. Оцењујући у „Српском Књижевном Гласнику“ (1 априла 1908 г.) Сардуову „Теодору“, која је приказана под овом Упрдвом, г. Грол пише: „Све то (садржина), разуме се, није сметало да „Теодора“, у лепој декоративној опреми и с г-ђцом Нигриновом у насловној улози, освоји највећи успех што га је д р а м а у о п ш т е и м а л а н а б е о г р а д с к о ј п о з о р н п ц и за последњих десет година“. Унајући да то 10 година обухвата и целокупну драматургију г. Грола, одмахнуо сам главом и очекивао да ће се тај, мени иначе веома драг комплименат,