Delo

250 Д Е Л 0 разбити ма кад тад у нрах н пепео!.. И ето, ту судбину нисам могао избећи. „Нпже од сваке најниже поделе улога!“... Сад не ваљају ни режија, ни костнми, ни декорације!.. И ако је број бпнскпх п.роба, смањнвањем броја комада у сезонском репертоару, повећан а тпме створена и могућност за успешннји рад; н ако је ова Управа приновила 15 комплетних декорација н читав низ кашпранпх делова п ситпијих иокретнина; и ако је добављена комплетна гардероба за „Дон Карлоса“ (поклон) и „Теодору“, и довољно принова за друге гардеробе („Ксенија“, „Јелисавета“, „Смрт Нвана Грозног“, „Продана Невеста“, „Отело* и т. д.), ипак све то не ваља, јер — не сме да ваља!.. II ако је ова Управа знала да нпр. нов костим „Пучинина као властелина" пада сваком у очи и штоје леп и што је, уз то, бкружен самим подртим и овешталим костимима осталих лица, ппак се латила једног другог, колнко незахвалног толико и најпречег посла у гардероби: ноправљања и освежавања оне без мало гомиле крпа коју је у наслеђе примила. Не треба г. Грол да се обавештава о овом: на првој нредставп, којој присуствује, може се и сам својим очпма уверити, јер несумњпво нпје заборавио онај стид који га је морао подузимати као драматурга, када је носматрао на позорници разне некадашње великодостојнике, у костнмима без иотребног броја дугмади, без риша, са искрзаним поставама; са шеширпма наших Банаћана од којих су, незграином вештином, грађени и дворошцн и тророшци, а које је само једно мало дуже нојево перо и нешто олнљалог хермелина претварало у владалачко покривало. Не верујем да ту разлику нпје запазио и г. Грол, као што не верујем да нпје заиазио- и прве почетке јаче декоративне пластпке на нашој позорнпци. Ово не помињем због тога што би то био Бог зна, какав успех; напротпв, желети је да свега тога буде много више, јер су све ово само покушаји, још вазда недовољни да задовоље пуну потребу. Тек добра је воља ту; а нешто је чак и урађено, али г. Грол не видн, јер, како ми изгледа, иеће да види. —Режија комада сталног репертоара вршена је онако како је била и раније одређена (измене декоратнвне ишле су само на боље), а за све новнтете, дакле и за све „елементарне погрешке у режији из немања или незнања, нз непажње, крајње аљкавостн, неозбиљног схватања посла“ — пуну одговорност, коју би иначе требало уинсати у грех редитељима, радо прпмам ј а, само под погодбом да такву