Delo

258 Д Е Л 0 погрјешно. Колико на свнјету има књига списанијех од људи у којима нема ништа погрјешно, и које су једнако лијепе и истините? 0 лало драга, о јело дивна, не зна се колико је доба да сте ви изишле из Божије мудрости, али сте једнако драге, дивне. У вас нема боље, у вас нема горе; у нарави нема гори, у њој нема доли. 4. Цркве и њихови велики и мали свештеници говоре о Богу како да су га виђели, како да су му кућна чељад, и како да је он њима очитовао своје мисли и намјере. Они ти га тако начињају и расчињају, тако ти га прикаказују, да сам ти не знаш је ли поп Бог, или је Бог поп. Па то није доста. Још су измислили и начине како Богу имамо служитп. Па није ни ово доста, него су нашли која се јела у неке дане имају јести а која се немају. Ако је посно, тад је по вољи Божијој; ако је мрсно протива је Божијој вољи. Гријех је, смртни. Зна се да Исус рече: — „Не ногани човјека што улази „у уста, него што излази из уста оно погани човјека (Мат. XV. 11). Зна се да Павле рече: — „Царство Божије није јело и пиће, „него правда и мир п радост у Духу Светому (Рим. XIV. 14). Али ово у некијем црквама стоји покривено; у њима је Христова свијећа под судом или под одром, а не на свијетњаку, и за то она не свијетли. А би ли се могао наћи узрок, разлог за који су светогрдно унијели у Христов закон оно што није његово и што њему никако не доликује? То не би имало бити трудно. Еви читава Христова закона: — „Љуби!... Све што хо„ћете да чине вама људи, чините и ви њима; јер је то „закон и пророци (Мат. VII. 12). Овоме се закону пријечи наша себичност, и за то је боље, што је лашње, прихитити се јела и лонца посна, а ставити на страну закон љубави. Овако је било и за Исусовијех дана. И онда је у овому стала свештеничка светиња. 5. Једном сам се нашао иа трнези у неке госпође. Било је у очи не знам којега благдана. Гледајући госпођу гдје се дави