Delo

ОСТАТЦИ И УЛОМЦИ 259 неком травурином — коју не хтједе ни обуљити ни осолити, да боље Богу угоди — ја је запитах: „Госпођо, били ви upoстили увриједу својему искрњему?“ Она ме погледа како мачка на кучка, и одговори: „Не бих, бога ми“. Лако је јести посно и набуцати се травурине без уља и и без соли, али нијелако простити дуг, увриједу својему брату у Христу. Хоће се ово, а не оно. Ако те побожне жене и свештеници узму на зуб, нема ти више лијека. Ако ти не узмогу ништа, лајаће за тобом до гроба, па те неће ни иза смрти тако брзо заборавити.. 6. А зар не би било боље да ја самому себи речем, овди гдје ме нико не може чути, то јест у дивној самоћи своје душе: Ево нешто велико могућно у мени прибива, и напуња ме својијем прибићем. Кадгод осјећам, због прибића овакога Госта, како неку забуну у себи, али сам са свијем тијем свеђ ведар. Не треба да ово другому кажем, што је лијепо у муку посједовати овако добро. Чини ми се да би ме оно оставило, да бих га изгубио кад бих свакому и без потребе говорио да га пмам. Али ми није доста ово што знам и што осјећам о својему Госту у дубокоме храму своје душе; не, ово ми није доста; ово ме потиче да га бољем иштем, да се јаче и унутрњије с њим здружим. Ја га у свачему видим; све ми говори о њему, али ми нико ни ништа о њему не говори тако мило, тако љупко како моја душа. 7. Да будем с Богом не припадам никаквој видљивој цркви, али знам, у себи чујем да сам учестник оне невидљиве, која је врху свијех, у којој ће се наћи и саставити сви они који су се посветили љубави. „Бог је љубав, и ко стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему“. Она невидљива црква има славу, чиста јој је слава а не свештеничка. Њезина ће свјетлост бити „као драги камен, као „камен јаспис свијетли“. Чујте ме свети свештеници и ви побожне женице! У оној цркви — јединој правој цркви — нема мјеста „страшљпвима и „невјернима, поганима и крвницима, блудницима и враћарима и