Delo

ПРЕД ПРОЛЕЋЕ У менп, опет, васкрсава оно Што не знам шта је, ал' знам шта he бити. А биће санак, растргане нити Живота мртвог, и загробно звоно. У спомен мртвим, којима је дово Брат, млађи, венце да им гробље кити, II име које с њихним he се слпти, Те да би човек потпуније клонб... Ја нећу клонут', јер не имам рашта; Јер сав је живот само празна машта, А празна машта хоће силне жртве: Ја ћу и даље осећати оно Што не знам шта је; моје гробно звоно Пролећа сваког спомињаће мртвеВелимир Ј. Рајић К*