Delo

ЈАДНА МОЈА СЕЈО... Јадна моја сејо, Јадна моја сејо, Полагано зима одступа и бежи А на гробу твоме ниче нова трава, Док долазе дани мирисни и свежи И мирише пољем љубичица нлава. Јадна моја сејо, Јадна моја сејо, Ти се ваљда питаш: „Брат где ми је сада Да траву оплеви и коров почупа?“ А он мре и живи, диже се и пада, Док му живот душу и срце черупа. Јадна моја сејо, Јадна моја сејо, Ја гроб овде један стално обилазим И мпслим у њему лежу твоје кости, И сневам да теби чак тамо долазим И шапућем: „Сејо, опрости, опрости!“ Јадна моја сејо, Јадна моја сејо, Па безумно љубим гроб и крст дрвени И китпм га китом првих љубичица, А нешто се цепа и кида у мени И крваве сузе падају са лица. Јадна моја сејо, Јадна моја сејо... +0К С. Д. Петровик.