Delo

284 Д Е Л 0 штошта нраштамо овоме вулгарном н цнничном Рамовом нећаку. Младп Рамо са невероватном бестпдношћу открива и оно што ми често и сами од себе тајимо. Има нешто у томе цинику Рамоу што дубоко и скрпвено лежи у свима нама. Не једанпут ми себе гледамо у њему. Шилер, добивши од Грима један примерак овог дела, био је усхићен њиме; у свом одушевљењу он гадаГетеу. Колико се Синов а ц Рамов допао Гетеу најбоље се види из тога што га је одмах на немачки превео. Дидро је радио и на драми; заступао је енглеску грађанску драму, популарисао је „плачевну комедију“ ; али у овоме је роду био врло слаб. Као драмски теоретичар био је бољи. Од њега је познати Парадокс о глумцу, у коме расправља да ли прави уметнпк при пгри треба да буде узбуђен или ладнокрван. 57опште као књижевнп критичар Дидро је био врло добар, поводом разннх дела он даје своје личне утпске, оно што њега нарочито занима. На пољу уметничке крнтике створио је један нов књижеван род, Салоне, у коме излаже опет своје утиске са сликарских изложба. Дидро је први увео „Салоне“ у француску критику. Што се тиче његовог сарађивања на Енциклопедији, он је у њој био душа и главни радник, и за дуже време јој сам давао иравац. Безброј најразличитијих чланака је написао у томе колосалном делу. Дидро је један од моћних умова у историји француске књижевностп; оставио je знатних и занимљивих дела; вршио је великн утицај на позориште, књижевност, уметност, ua морал, филозофију, на јавно мњење и на поквареност свог времена. Био је најзад песник, и то велики песник. Код њега реченица у прози често постаје строфа, која одаје гибак и дрхћући ритам: • „Прва заклетва којом се везаше два бића од меса, била је на подножју стене која се у прах ронила; позваше се, за своју сталност, на небо што ни једног тренутка није исто; све у њима и око њих беше пролазно, а они вероваху да су им срца слободна од пролазности. 0, децо! По сто нута, децо!“ Каткада Дидро улази и у најскривеније тајне песничког генија: „Зеба, шева, конопљарка и канарина цвркућу и брбљају догод дан траје. Кад зађе сунце оне шћућуре своју