Delo

ДЕНИС ДИДРО 285 главу под крило, и намах заспе. Тада тек геиије узима своју лампу и пали је, а усамљена, дивља птица, која се не да иригштомити, мркога и жалосног перја, отвара грло, почиње своју песм.у која одјекује кроз жбуње, и мелодично прекида ноћну тишпну и тмину“. Премда дружеван и комотан у сваком отменом друштву (по каткад и сувише комотан), Дидро је остао плебејац, боем иод буржоаском спољашношћу, и чак дивљи и неукратим у основи својој, према томе ближи природи и впше песник него иједан од отмених и угледних духова оног времена. Остаје још да укратко набројпм најзнатнија дела Дидроа. То су: „Философске мисли“, „Шетња скептика“, „Даламберов сан“; „Разговор оца са својом децом“; „0 драмском песништву“, „Парадокс о глумцу“; „Оглед о сликарству“, „Салошг; „Лекцнје из клавира и начела хармоније“; „Фаталист Жак“, „Снновац Рамов“; „Ванбрачни син“, „Отац породице“, „Дали је добар, или рђав?“; двадесет свезака „Енциклопедије“; „Писма г-ци Волан“. Ето какав је био Дидро и каква су његова дела. Гргур Берић. -+С*-