Delo

X Р 0 Н II К А 243 стању допунити недостатке и непотпуности, која влада у овој данашњој васпитној дисхармонији, између школе и куће. Својим неразумевањем нраве уметности, и њеног циља у васпитању деце и народа; неинтересовањем за њу — истински и предано; издавањем слабих дечијих листића и књижица — збирчица са слабом садржином, снабдевени лошим цртежима и хиљаду сто пута поновљеним сличицама из разних јевтиних немачких издања, који често пута стоје у противности са текстовима, које препевају и поправљају нашп песницп учитељи, не служе култивисању народног духа и подизања његовог у моралном погледу (изгледа да ћемо се спуштати на пиже). Слушаћемо и на даље стално једну те једну песму, која нам се добацује из културнпх земаља и оне браће под туђином, са референом „још сте некултурни и још скоро нећете постати културни“! Добри повремепи дечији листови са илустрованим делом, снабдевени литерарном садржином, одличним цртежима и сличицама са моралном и патрнотском тенденцијом, у културном и националном смислу, на коме би требале да сарађују прве књижевне и ухМетпичке снаге, створнле би преокрет, у нашем народном васпитању, онако исто, као што је код одраслих по селима и варошима прегао вредни Жнв. Дачић са својим „Народним Новинама“. Уметност не профанише, она подиже пали морал, помаже развитак социјалних пнтања, н еволуци.ју народа, иоднже култ у човеку до највиших граница, вредност јединице и целог племена у очима напредних народа. Па као и првп почетци свију религија који су били везани за пластична представљања тражила су основ за стварање уметности упливишући на њен развитак, од како се човечанство отпочело ннтепзивније развнјати. Религнја човека била је пемоћпа да само живом речју проповедима и олтарским сценернјама дејствује убедљиво н снажно на духове људске, с тога је употребнла уметпост за уоблнчавање ндеја и паука у извесне сликовне форме. Помоћу вештпна н уметностн била је у стању да развије верска убеђења, веру у божанства и страх од загробног живота; свнма мистнфпкацијама п мнстерпјама даде неког сликовног живота за њихову битност, п неверујуће веже за себе чврстпм везама. Уметност је помогла, релпгнју давањем божапствима органску форму, предајућп јој најлепше производе ума човечијег. 16*