Delo

244 Д Е Л О Уметност је најглавнији васпитач човека и народа. Кад наш народ научи гледати п волетп уметност ње ради, буде је разумео, ocehao силну дешевну потребу за лепом сликом, обликом, музиком, песмом, он ће ту потребу задовољавати без обзпра ua материјалне жртве; постаће културпо спажан, а његов пационалпи понос непоколебљив пуштајући дубоко корен у све слојеве друштва, као што су Немци успели у васпнтању свога народа. Само је наша некултура и неноштовање уметности била у стању да стрпа једну нзложбу у две бедне собпце, а да за време нзбора да светини на руковођење најлепше зграде. Је лп ко год видео шта чини ревност успаљепих бирача и снага њихових мишнца у дане пзбора, када гурањем, да би приступили бирачким кутијама, изваљују врата и прозоре; кућу из темеља потресају, највећу зграду учине тескобном, створе је понриштем боја; школско место профанишу псовкама п грдњама, начине то, да иосле безобзирне светине, која је на тако дпвљачки начин употребила своје грађанско право, улазе мајсторп: столарски, зидарски и браварски, да 14 и 20 дана оправљају и доводе у ред место у коме се уче њпхова деца о међусобном поштовању, раду и реду, а где се онп нису сетнли јеванђелских поука својих учитеља. 0 уметничким способностима и осећањима у нашег народа служе нам за доказ сви ироизводи народне домаће радипости, сва умотворина његова. Необичним орпгиналним компоновањем мотпва, линија и боја, жене допуњавају и пзрађују своја илетива и ткашша, сваку шару она друкчије развија и њено ностајање објашњава; младићи шарају фруле, оружје, гусла, нреслице, довратке, посуђе у металу и дрвету, утискући у њнх сву ноезпју своје сањаличке душе; оп маштајући пева п осећа дубоко и топло, што у песми заночне то доврши ножићем, шараљком и алатком. Ову иросту уметност треба усавршптп, образоватн, створпти од ње националну уметност, а ово ће бпти могућно само образовањем сиособностп, које се налазе у нашем пароду. Потребу за нодизањем културног жнвота у српском народу осећале су и ако просте н неписмене наше вође пз оба устанка. Са развнјањем нашег државног уређења, писмепости и просвећпвања, васпитању народном дат је шири хоризоит стварањем културнпх установа: оснивање штамнарије 1826 године; покретање нрвих повина 1833, а већ 1834 год. 5 јануара отштампан