Delo

X Р 0 Н И К А 245 је први број „Српских Новина“; иокрет о поворишту, давање првих позоришних нредстава 1825 године п 1838 установљавање сталног позоришта и ирвим почецима слнкарства, који се јављају пре 1811 године. Религија је овом приликом и у Србији била први иовод помишљању па довођење сликара, који he сем обнављања старих црквених иконостаса, сликати нове иконостасе, поред њих портретирати поједине виђеније личностп из устанка, што је остало као историјски докуменат схватања културе српског народа у Србији, као и културе аустриских Срба. Ови „лицоизобразитељи“, „живописци“ и „академијски молери“ како су се они на својим одговорима потписивали били су војвођани учепици бечке академије уметности, они су били први учитељи и раденици на српскоме оликарству у ново-ослобођеној Србији. Кад је Карађорђе1 подигао Тополску цркву писао је проти Матеји Ненадовићу, да му из свога логора пошаље молера Јеремију, који треба да слика — новој цркви нконостас и темпло. А 1817 године појављује се прва слика — портре у манастиру Враћевшници. Ђорђе Лацковић, сликар, портретирао је I архимандрита Мелентија Павловића а 20 маја је слпкање довршпо. С јесени 1823 године Квез Милош је позвао прве сликаре два Србина академска сликара Јевтимија Поповнћа „живећег у Бечу“ и Павла Ђурковића из Карловаца, којн се у томе времену бавио у Земуну, циљ позива је било изображавање кнеза и целе његове породице; да би посао ншао брже потребна су била и два сликара, а доцније почетком идуће године позвап је био и Аксентије Јанковић из Вршца, спорост оне двојице свакако је изазвало иозивање н овог трећег. Много стручни рад на културним пољима, који је наступио у новој Србији, изазвао је и одржавао онај жпвп пнтерес за уметношћу и код Карађорђа и доцније још темељннје код Кнеза Милоша, те је овај одушевљен првпм почетцпма по\ ложио темељ 1833 године. 31 августа оснивању прве галерије у Србији, која је тада добила назнв „Дворска галерија“ за коју је оп купио од слнкара Константнна Лекнћа трп велике слнке. Лекић је од кнеза добпо у израду престоне нконе, певннце и темнло цркве у Топчидеру, коју је оп на задовољство киежево и тадање интелпгенцпје п довршио 4 повембра 1834 годппе. 1 Из фппан. п устапова обповљепо Србпје од Мпте Петровпћа.