Delo

246 Д Е Л 0 А већ децембра 1833 године кунно је Кнев за 'своју галерпју једну колекцију од 12 комада слика, као допуну и њено проширење, слике су готово све биле копнје старих мајстора од Арсенија Тодоровића, Јована Стаића — Ташковића, сем једне од непознатог сликара и једне од. Франца от Шрифа. При завршавању свога рада Лекић је предложио Кнезу да позове каквог „билдхауера“ за пластичну орнаментпку велећи „дае необходимо нуждно да билдхауерски носао ка овоме придодасе, но будући да овди таковога мајстора нема, тога ради ја се обвезујем даћу га добавити".1 Јасније уметничке нојаве веће вредностп били су: Урош Кнежевпћ из 1835 године; Јован Поновић из 1841 и Димитрије Аврамовнћ Шајкаш најзнаменитији за нашу историју уметности пз тога времена. Аврамовић је отпочео свој сликарски рад у Србијп 1842 године, од његових важнијих радова била је Саборна Црква београдска у којој је сликао престоне иконе и темпло све до 1845 године. Он је својим радом створио праву школу за доцније црквено слнкарство, живео је у Србији преко петнаест година, за које време је израдио око 64 комади слика, две цркве у Србији: Саборну и Тоиолску и Св. Јована у Новом Саду. Темељ сликарској уметности био је ностављен, и она се под утицајима иримирја које је наступило у повој кнежевпни лено развијала и да у доцнијим деценијама пилитичког живота Србијиног није заовпјала она оштра коса унутрашњих раздора носле смрти кнеза Мнхаила, наша уметност би се развнла до невероватних граница. Узалудно трошење своје унутарње снаге и енргије у бесирекидним личним борбама и донело нам је застој на само у уметности већ у свима иравцнма још младе добро иеразвијепе културе. Овај застој још се ocehao свуда, из њега ми нећемо скоро изаћи радећи и даље овако, нехатно и немарљиво. Ова замореност и равнодушност, која се огледа, чак и ua овој Ладиној изложби, дало нам је повода да нреврћемо страпице псторије наше мршаве уметиости, која се овде у земљи неговала и негује. Пред стогодишњицу првог сликарског рада у Србији. тражимо узроке и разлоге, којпх мора бити, зашто је баш сад наступпла оваква равнодушиост у свима слојевима нашег друштва због чега је изазивано толико ридања са мале 1 Уз <J>uuaii. u устаиоиа оби. Србпје од Мпте Петроинћа, ппсмо Константииа Лекића — Кнезу Мплошу.