Delo
24 Д Е Л 0 рад са најгрубљим сировинама почео да се замењује полупрерађевинама и да је рад са живом стоком, који посао није сасвим прекннут, почео да се замењује, и то у знатним количннама, прерађевннама, свежим и сољеним месом. Последња трансформација п замена живе стоке извозом сточних продуката не само што неће умањити нриходе од сточарства, него је у изгледу да их повећа, поред тога што за Србију избацује ранији велики извоз у 30 милиона на живим свињама и воловима, што је чннило највећу тешкоћу око вођења иреговора пзмеђу нас и Аустро - Угарске. Овај напредак у спољној трговини Србије чини и транзит преко области суседне монархије мање значајним него раније. Ова последња три уговорна периода падају у посве ненормалне трговинске прилике. Година 1906 имала је почетком кратак редован период, затнм режнм тако званогтосћњ-а vivendi-a, који је трајао до краја месеца јуна 1906. Од тога датума па све до 18 августа 1908 године стајала је забрана увоза стоке и сточних продуката у Аустро - Угарску иоред забране провоза преко ње. Од 18 августа 1908 године до 18 марта 1909, свега 6 месеци, живели смо у провизорном стању новог трговинског уговора, из кога је рад са живом стоком био избачен, али дозвољен контигенат клане стоке са пограничних кланица у АустроУгарску и ограничен нровоз сточпих продуката преко територије Аустро-Угарске. Експериментисања од стране Аустро-Угарске, разним фазама кроз које је трговина српска последње три године нагната да пролази, показала су двоје: да се може живети без старих пијаца нашег суседа и да се од ње немамо надати пикаквим могућим концесијама економске природе. Све што се има очекивати то је да ти путеви, којима смо се у неуговорном стању служили, нарочито пут преко Солуна, не буду затворенп. Србија је из ове последње борбе изашла као победилац. Данашњи поступак Аустро-Угарске да није у стању пронети уговор српски кроз своје парламенте има два значаја: уверење да је он сношљив за нас и побуде да се из нових преговарања изведу закључци о много жељеним преговорима поводом анексије међу нама и Аустро-Угарском. Први и други део овог последњег њиховог корака одбијен је достојанствено од наше стране, и упућене ствари оним нутем којим морају ићи. Питању је анексије Србија од почетка дала значај европског питања и на томе данас стоји, а радом својим на пољу трговине