Delo

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 25 све до данас, јасно he свакоме бити, да Аустрија није у стању дати Србији никакве економске компензације. Земља која тежи да Србију јевтино има у сфери својпх пнтереса, да јој буде потрошачка област продуката, да је завојује без рата, не само што није у стању, већ то никада није до сада ни радила, да се стара о нашој економској независности. Све што је успела до сада то је, да Србију држи у једној великој заблуди, бар један део наших државника, да је за Србију спас био што сујој се тржишта за живу стоку до пре три године држала отворена. Но кад сејеувидело да је жива стока готово претила стати Србију живота, и да смо имала куражи примити уговор без живе стоке, нашла се побуђена да учини корак за већу концесију у уговору и стави у изглед ону концесију, од које смо се сами одрекли, јер је за нас била највећа тегоба. Последњим својим кораком повлачењем нашег уговора и жељом да се почну преговори за нов, Аустро - Угарска ствара преседан каквог сумњам да је до сада било. Свршен уговор, који је наша Скупштина примилаи закоји су се обе владе са Еренталом обавезале да га изнесу својим парламентпма, повлачи се из сасвим провидних побуда. Ма каквете побуде биле, акт је аустро-угарских влада недостојанствен. неозбиљан и такав да на њега има само један одговор: да Србија не може поред готовог уговора други да гради. Да је уговор наследила нова каква влада, да је иропао у парламенту под владом новом, која је индиректно за њ заинтересована, и било би зар каквог оправдања помишљати на какве преговоре. Данас пак нема ниједног разлога, који говори у оправдање корака аустроугарског. Нормални односи наши са њом нису нрекинути, они су данас какви су били 1 јануара 1909, кад је иста влада, која данас повлачи уговор, издејствовала продужење од нстог парламента за три месеца. Наводи, да су прилике услед анексије повод повлачењу, не стоје, већ се нза поменутих побуда види. да се Србија преговарањем жели да наведе на пут, који бп унео забуну у Европи иоводом нашег нротеста због анексије и бојазан да јака аграрна струја овај уговор не одбацн. Ако ово последње стоји као разлог, што би немнновно изазвало пад кабинета аустро-угарских, онда ми ту незгоду разумемо и за њихову унутрашњу равпотежу п за незгоду по консеквенце због анексије, али то тако исто ставља владу у један лажан положај, да бп опа била у стању озбиљнпје спровести кроз