Delo

АНА КАРЕЊИНА 331 вољствима којима се одавао, био свеж као велики зелеп гладак холандски краставац. Принц је много путовао и палазио је, да се једна од главних користи садашње лакоће саобраћаја састоји у нриступачностп националних задовољстава. Он је био у Шпанији, и тамо је приређивао серенаде и зблизио се са Шпањолкињом која је свирала ua мандолини. У Швајцарској је убио гемзу. У Енглеској је скакао у црвеном фраку преко плотова и за опкладу убио двеста фазана. У Турској бпо је у харему, у Индији је путовао на слону, и сад у Русији хтео је да опроба сва руска национална задовољства. Вронски, који је био код њега као неки главни церемонијар, имао је доста муке око распореда свих руских задов<>љстава, која су предлагала принцу разна лица. Били су ту и касачи, и руске палачинке, и лов на медведе, п тројке, и Цигани, и нијанке са руским лупањем посуђа. II иринц је са необичном лакоћом усвојио руски дух, разбијао је служавнике с посуђем, терао Цигапку да клечи и, изгледало је, као да је питао: шта има још, или се само у овоме састојп сав руски дух? У стварп, од свих руских задовољстава највише су се принцу допадале француске глумице, балерпне и шампањац са белим нечатом. Вронскп је био навикнут на принчеве, али да ли због тога што се он сам у последње време промепио, или од сувише велике зближености с овпм принцем — ова недеља учинила му се страшно тешка. Он се целе недеље без престанка осећао као човек, који се налази са опаснпм лудаком, боји се лудака и у ис.то време, услед блпзине к њему, боји се и за свој ум. Вропски је стално осећао неопходност, да ни за један секунд не ослаби тон строге офпцнјалне поннзности, како не би био увређен. Начин опхођења принчевог са оним лицима, која су се, на велико чуђење Вронског, из петннх жила упнњала да му нруже руска задовољства, био је презрив. Његов суд о руском женскињу, које је он желео да изучи, више нута прнпуђавао је Вронскога да црвенн од ueгодовања. Главни пак узрок, што је иринц био особнто тежак Вронскоме, био је тај, што је он нехотнце вндео у њему самога себе. II то, што је он видео у овоме огледалу, ннје ласкало његовом самољубљу. То је бпо врло глуи и врло самоуверен, и врло здрав, п врло чист човек, и нншта вншеОн је био џентлмен — то је истина, н Вронскн то није могао одрицати. Он је био одмерен н достојанствеи са вншима. био