Delo

332 Д Е Л 0 је слободан н прост у опхођењу са себи равнима п био је презриво добродушан са нижима. Вронски је сам био такав и сматрао је то за велику особину; али, у односу према принцу, он је био нижи, и овај нрезриво добродушнп однос према њему јако га је бунио. „Глупа говеђина! Није могућно да сам ја такав?“ мислио је он. Бпло како му драго, тек кад се седмог дана опростио са њим, пред одлазак у Москву, и кад му се принц захвалио, он је био срећан што се избавио овог незгодног положаја и непријатног огледала. Он се опростио с њим на станнци, при повратку из лова на медведа, где су се целе ноћи одигравале руске бравуре и јуначења1. II Вративши се кући, Вронски је нашао код себе писамце Анино. Она је писала: „Ја сам болесна и несрећна. Не могу да излазим, али не могу и да вас не видим. Дођите вечерас. У седам часова Алексије Александрович иде у савет и пробавиће тамо до десет“. Помисливши један минут о чудноватости тога, што га она зове к себи, без обзира на захтев мужа да га не прима, он се реши да иде. Вронски је ове зиме био произведен за нуковника, изашао је из пука н становао је сам. После доручка он одмах леже на диван, и за пет минута успомене ружних нризора, које је видео последњих дана, помешаше се и везаше се за нредставу о Ани и мужику-обкладчику, који је играо важну улогу у лову на медведе; и Вронски заспа. Он се иробуди у мраку, дршћући од страха и хитно запали свећу. — „Шта ли је то? Шта? Шта сам тако страшно успио? — Да, да. Мужик-обкладчикЂ, чини ми се, мали, прљав, са разбарушеном брадом, нагнувши се нешто је радио и одједном почео говорити француски некакве чудновате речи. Да, више ничега није било у сну“, рече он у себи. „Али зашто је то било тако с.трашно?“ Он се опетјасно сети мужика и оних непојмљивих француских речи, које је говорио тај мужик — и језа страха прође му по леђима. „Глупости! “ помнсли Вронски и погледа на часовник. 1 т. ј. бекрпјало се п др.