Delo

П Л А Т 0 Н 347 само на један начин, а то је диалектиком. — НајчудниЈа смеша талената која је могућа, оствареиа је код Платона. Несвесна основа његове философије и у исто доба оно, што даје циљ ње* говој философији, то су емоционални моменти, који леже ван разума. Али Платон је хтео те моменте да уведе у живот на оспову разума: песник и мпстичар претвара се у њему у фплософа. Он тежи да оно, што се замишља у мистичном жару, образложи интелектуално. Платон садржи две жице у себи: мистнчко-пророчку и диалектичку. Ou тврди да је само диалектиком могуће доћи до сазнања. Мислилац, којн је црпао снагу из мистичких дубина, у псто је доба највећи заступник разума и разлога, он је толико ноштовао разум да га је најзад хипостазирао и учинио вечним. По Платону диалектпка се састоји у способности образовања и везивања појмова. Појам дефинира Платон исто као и Сократ: појам је оно што је опште у множини ствари, он изражава биће, суштину ствари. Вештину Сократову тражења појмова изводи Платон до краја: Сократ се је задржавао само ua индуктпвној методи, јер је полазио од појединичнпх случајева и изводио пз њих општп нојам, који обухвата све случајеве. Платон још додаје дедукцију: од добивених оиштпх нојмова пзводе се иоједпначни појмови тиме, што се појмови рашчљањавају све док се не дође до индивидуа. Том дедуктивном методом долази диалектпка до савршенства, и то је у ужем смислу диалектична метода. Сократ је ставио нојам на супрот оном, што је променљнво н мпогоструко у стварима. Платон битно допуњава Сократову доктрину тпме што даје нспхолошку нодлогу теорпји појмова. Погрешка софиста по њему састоји се у томе, што онп траже норекло сазнања у чулном опажању, а оно не може лежатн у чулном опажању, већ у појмовима као нечем битно новом у субјекту. Платон открива анстрактне нојмове у субјекту као нешто песводљиво на чулне опажаје. Наша душа мора нматн способност замишљања појмова, оног што је оиште, оног што није чулно, већ што је нечулни, надчулно. Појам нпје пндентнчан са појединачном стварн, он се ue може видетн, већ само зампслпти. По Платону душа нма две врсте сазнања: сазнање чулног и сазнање општег. Сазнање чулно односи се на нојединачно, п оно је исто тако променљнво п нестално као што је п са.м чулнн објект несталан. Право сазнање не може пматн норекло у опажању чулном, јер ouo је знање нстпнптог, знање оног