Delo

354 Д Е Л 0 смисао Платопових идеја: да су то супстанциална бића. Лоцеова интерпретација немогућа је и због тога што Платону није било стало само до тога да изрази логичку вредност идеја, већ он је у првом реду био метафизичар и сматрао је идеје за принцип објашњења бића, а оне не би то могле бити ако саме оне не би биле бића. Нетврта интерпретација сасвим је слаба, и на њу не би нико дошао, да није живео Кант. Постоји само једна спољна сличност између Кантових субјективних форми и Платопових идеја; између њих постоји пак једна фундаментална разлика: Кант је поставио субјективне форме да би онемогућио сазнање објективног света, а Платон је поставио идеје да би објаснио објективни свет. Ово четврто гледиште заступа Наторп. Осим ових наведених гледишта о значењу идеја постоји још једно гледиште, које припада старости Платоновој и које се не налази у самим његовим списима, већ нам га је Аристотело сачувао. То је покушај да се идеје дедуцирају из бројева, покушај синтезирања теорије идеја са Питагорином теоријом бројева. Међу тим Платон не идентифицира идеје са математичким бројевима (и облицима), већбројеве (и математичке облике) сматра за једну засебну класу бића, која су на средини између чулних ствари и идеја. Сваки идеални број је врста која се не може свести на другу, јединице идеалних бројева нису јединородне као што су то једпнице код математичких бројева. Иделно један не може се сабрати са идеално два; међу тим ипак постоји идеална зависност међу бројевима на тај начин, што прости бројеви условљавају сложене. Платон изводи све бројеве на основу два принципа: ограниченог (ледад) и неограниченог (dneioov), сматрајући при том 1 као принцип ограниченог, 2 као нринцип неогранипиченог; он друкчије те принципе назива: мало и велико, или: веће и мање. Оно што пије 1, то је првобитпо 2, а из синтезе једног као принципа и два као иринципа нроизалази идеја броја два, а применом принципа безграничности на идеју броја два развијају се 3, 4, 5... и т. д. У то, како Платон доводи у везу ове идеалне бројеве са појединим појмовима поједипачних ствари, не можемо улазити. Ови иринцини ограниченог и неограниченог налазе се још у Филебу, а доциије у делу Тимеос много развијеније и у нарочитој форми. Физика Платопова изведепа је у иоменутом спису Тимеос, који је један од највећих списа Платонових и јединп који се