Delo

ДИВНА ФРАНЦУСКА (ИНТЕРВЈУ) МАКСИМ ГОРКИ ...Дуго сам ишао по улицама Париза, док сам је нашао. Кога год сам запнтао — где она станује? — није ми то умео одређено рећи. Један старац ваљ'да у шали — али не знам зашто с уздахом — рече ми, слегнув раменима: — Ко то зна? Некад је она живела у целој Европи. — У банкарској улици! — грубо одврати један раденик. — Идите десно! — говорили су други. Око мене било је шумно и неудобно. Свуда на тржиштима били су топови и војници, свуда по улицама раденици. По обичају, усвојеном у последње време у свима земљама, војницц су из пушака гађали дуж улица, коњица — размахујући голим сабљама — налетела је на људе, радници су се бацали камемењем на војнике. У замутљивом ваздуху седога града дрхтала је нервозно злобна кавга, разлегала се оштра команда. Овде онде калдрма је била умрљана крвљу; људи, разбијених глава, стискајући у немоћној срџби своје песнице, одлазили су кућн; они, што нису већ могли ићи, иадали су по улицама и полици.ја их је хумапо вукла испред ногу коња и војника. Посматрачи су стајали на тротоару, добацујући иримедбе о детаљима ове обичне слике из живота једног хришћанског града... Најпосле неко ми рече! — Француска? Десно, код моста Александра III... Стан, у коме је она живела, престављао је собом прилично стару зграду, која није задивљавала ни раскоши ни лепотом. Крај врата, па која сам ушао, стајала су два војника у пан-