Delo

АНА КАРЕЊИНА 327 Алексије Александрович прође у њен кабинет. Крај њеног стола на ниској столици сеђаше Вронски и, покривши лице рукама, плакаше. Он скочи на глас докторов, маче руке с лица и спази Алексија Александровича. Спазивши мужа, он се тако зб^ни да је опет сео, увлачећи главу у рамена као да је желео да некуд ишчезне; али он присили себе, подиже се и рече: — Она умире. Доктори су рекли да нема наде. Ја сам сав у вашој власти, али допустите ми да будем ту... у осталом, ваша воља, ја... Алексије Александрович, спазивши сузе Вронскога, осети плиму оног душевног растројства, које су производиле у њему патње других људи и, окрећући лице, журно пође к вратима, не саслушавши његове речи. Из спаваће собе чуо се глас Анин, који је нешто говорио. Њен глас био је весео, живахан, са изванредно одређеним интонацијама. Алексије Александрович уђе у спаваћу собу и прпђе кревету. Она је лежала, окренута лицем к њему. Образи јој беху румени, очп су сијале, мале беле руке промаљале су се кроз латице од блузе н играле се крајем од покривача, превцјајући га. Изгледало је, да је била не само здрава и свежа, већ у најбољем расположењу духа. Она је говорила брзо, звучно и са необично иравилним и септименталним интонацијама. — Зато што Алексије, ја говорим о Алексију Александровичу (каква чудновата, страшна судбина, да је и један и други Алексије, није ли тако?), Алексије ми не би одрекао. Ја бих заборавила, он би опростио... Али што он не долази? Он је добар, он сам не зна како је добар. Ах, Боже мој, како је тужно! Дајте ми брже воде! Ах, то ће њој, мојој девојчицн шкодитн! Е па лепо, дајте јој дадиљу. Но, ја пристајем, то је чак боље. Он ће доћи, биће му тешко да је гледа. Дајте је. — Ана Аркадијевпа, он је дошао. Ево га! — говорилаје бабица, старајући се да скрене њену пажњу на Алексија Александровича. — Ах, какве глупости! — настави Ана, не видећн мужа. Та дајте ми је, девојчнцу дајте! Оп још ннје дошао. Ви зато кажете да неће опроститп, што не знате њега. Нико пије знао. Само ја, па и мени је постало тешко. Треба вндети његове очи, у Серјоже су исте такве, н зато не могу да их вндпм. Јесу ли дали Серјожи да руча? Та ја знам, свп ће заборавптп.