Delo

АПА КАРЕЊИПА 337 — Мис Едвард каже да дојкиња, може бити, нема млека, — рече он. — И ја мислим, Алексије Александровичу. — Па што не кажете? — Коме да кажем? Ана Аркадијевна једнако је болесна, — незадовољно рече дадиља. Дадиља је била стара послуга у кући. И у тим простим њеним речима Алексију Александровичу се причини наговештај на његов положај. Дете се драло још више, зацењујући се и кркљајући. Махнувши руком, дадиља приђе к њему, узе га из руку дојкиње и поче љуљати, ходајући по соби, — Треба замолити доктора да прегледа дојкињу, — рече Алексије Александрович. Здрава по изгледу, накинђурена дојкиња, уплашивши се да је не отпусте, проговори нешто за себе и, сакривајући велике .дојке, презриво се осмехну на сумњу у њену млечност. У том осмејку Алексије Александрович такође нађе нодсмех над својим положајем. — Несрећно дете! — рече дадиља, швикајући на дете и настављајући ходање. Алексије Алексадрович седе на столицу и са натничким сетним лицем гледаше на дадиљу, која је ходала тамо амо. Кад су најзад дете умирили и спустили у дубоки креветић, и кад се дадиља, поправивши јастучић, одмаче од њега, Алексије Александрович устаде и једва газећи па прстима, приђе детету. Он ћуташе једап минут и са оним истим сетним лицем гледаше у дете; али одједном се осмејак, покренувши му косу и кожу на челу, иојави на лицу, и он онако нсто лагано изађе из собе. У трпезарији он зазвони и пареди слузи, који уђе, да се пошље опет по доктора. Њему беше криво на жену, што се није старала о овом дивном детету, и у том расноложењу љутње на њу не хтеде да иде к њој, а ппје му се такође хтело ни да се срета са кнегињом Бетси; али жени је могло бнти чудно, зашто он по обичају пије свратио к њој, и зато, присиливши себе, пође у спаваћу собу. Прилазећн вратима по мекоме ћилиму, он нехотице чу разговор, којн није хтео да чује. — Да оп не путује, него да је овде, ја бнх појмила ваш Дело, књ. 52. 22