Delo

УТИЦАЈИ ТРГОВАЧКОГ ПРАВА НА ГРАЂАНСКО ПРАВО Зб радничког света, јер код друштва на овом ступњу развића употреба уговорнога права имала је малу и незнатну улогу. Било је ту лако одмеравати изразе с тачно утврђеним значењем и уоквиритч их тако, да им се дода и свечан карактер строгошћу његових промена. Ово право могло је остати у животу, док је и друштво, које је под њим живело, постојало на првом ступњу свога развића; чнм је римско друштво учипило напредак и својим поступним развићем почело излазити из земљорадничког доба, у исто је време стало напуштати и то своје формалистичко право, које је било апсолутно неугодно и није се слагало с духом трговине и трговачким животом. Староме праву било је, мало по мало, суђено, да се уклонп испред много упрошћенпјих одредаба, које су се, са развитком и напретком трговипе, стале уводпти. Римска држава, докје била у својим уским границама, док није, путем освајања, стала долазити у односе са странцима, могла се задовољпти, да приватно-нравне односе својих грађана регулисава по одредбама свога права — jus civile. Квиритско право, које је било једино и искључиво за римске грађане, могло је подмпривати потребу тога доба, јер није ни било приватно-правних односа између римских грађана и странаца. Кад ]е Рим почео освајањем Старога Света и кад су Рнмљани стали, путем трговипе, долазити у ириватно-правне односе са суседннм народима, од тада је Квнритско право ирестало имати способности, да решава и расправља односе и уговорпе обвезе ове врсте. Страначко нраво такође се у том случају ннје могло примењивати пошто је ту у ннтању бно римски грађаннн. Овако стање, створепо нужношћу жнвота, прнззало је стварање новога нрава за међународно-прнватно-правне односе п поступним стварањем дошло се до образовања н стварања једног заједничког нрава како за рнмске грађапе тако н за странце: — на тај начпц је н постало jus gentium. Данас је у опште усвојено у науцп ово мпшљење о постапк\ jus gentium-a: — да је поннкло услед трговачких односа нзмеђу Римљана н странаца. Ну лако је појмити п да се објаснитп историјским трагањем, да се, осем ове нужностн, која се може узети као један од узрока, који је јако доприиео, да се убрза развнће jus gentium-a, истовремено бнла осетила потреба и код самих трговаца да добију нраво, које би се слагало с потребама њнховог жнвота. з*