Delo

36 Д Е Л 0 Ново право је неминовно морало бити простије и та упрошћеност према свечапом духу старога квиритскога права, морала је ићи до крајњпх граница. Узмимо да се какав уговор имао да закључи између Римљанина и странца. При томе правном послу није се могао употребити ни један облик од два права, којима су припадали уговорачи. Било је природно да се узме оно што је било заједничко код оба права. Оно што је било заједничко, очевидно је да није зависило од воље некога законодавца, већ је потицало из саме природе ствари: — код сваког уговора потребно је, да има пристанка или сагласности воља уговорних странака, а у извесним случајевима и стварна предаја уговорених предмета. Услед испреплетаних и изукрштаних трговачких послова, под утицајем јачег полета у трговнни све се кретало у правцу што веће слободе и папуштању свечаних формалности квиритског права. За овим је дошао плодан утицај правника и правне науке, те је jus gentium почео јако освајати земљиште и напредовати на штету jus civile, које је, поступно, стало све више излазити из обичаја тако, да је jus gentium, које се ослободило од нанационалних особина постало заједничко у римско доба свима познатим културним народима и, најзад, са свим истисло старо национално цивилно право, „jus civile proprium Romanorum.“ Тако су се свечанп једнострани уговори и старо строго формалистичко право почели замењпвати стварним, консесуалним и двостраним уговорима. Теорија о безименим уговорима и стварање преторског права направили су нове бреше на старом начелу: nuda pactio obligationem non parit. Уз ово дошло је и много слободније и пространије тумачење уговора, јер судија није више био везиван за речи, већ је могао резоновати и судити по правичности и савесности својој, истражујући, при томе, праву и истипску вољу странака с обзиром на обичаје, који су о томе већ постојали. Најносле из истих разлога, промењени су и преиначени и поступцн и начини о извршењима: претци су створили bonorum Neuđitio, што је врло добро одговарало потребама трговине, те кад је у средњем веку створен поступак за посебну ликвидацију код трговаца, ништа друго није требало већ узети римске установе о томе н само их још мало усавршити. Нама данас није тешко схватнти, јер се то из овога нзлааањгда лако впдетп, за што Рпмљани нису осећали потребу