Delo

АНА КАРЕЊИНА 325 ствари, — и сва је публика, како у партеру тако и у ложама, комешала се, тежила напред, викала и пљескала. Капелник са свога узвишења помагаше им у додавању и намешташе своју белу вратну мараму. Вронски уђе у средину партера и зауставивши се, поче се обзирати. Данас је он мање него икад обратио пажњу на познату, навикнуту околину, на позорницу, на овај жагор, на све ово познато, неинтересно, шарено стадо гледалаца у дупке-пуном позоришту. Као н увек, по ложама беху оне исте некакве даме с некаквпм офпцирпма у позадини ложа; оне исте, Бог he их знати, разнобојве женске, мундири, и реденготи, она иста прљава руља у парадизу, и у целој овој гомили, у ложама и у првим редовима, било је до четрдесет правих људи и женскиња. И на ове оазе Вронски одмах обрати пажњу и с њима ступи у односе. Чин се беше свршно, кад он уђе, и према томе, не свраћајући у ложу братову, он прође до првог реда и заустави се крај рампе са Серпуховским, који га, савивши ногу у колену и лупкајућн потпетицом о рампу, угледа издалека и осмејком позва к себи. Вронски још није видео Ану, он нарочито не гледаше на њену страну. Али он је знао по правцу погледа, где је она. Он се неприметно осврташе, али ју није тражио; очекујући оно најгоре, он тражаше очима Алексија Александровича. На срећу његову, Алексија Александровича овај путне беше у позоришту. — Како је мало војничког у теби остало! — рече му Серпуховској. — Дипломата, артиста, ето тако нешто. — Да, чим сам се вратио, обукао сам фрак, — одговори Вронски, смешећи се и лагано вадећи бинокл. — Ето у томе ти завидим. Кад се вратим из нностранства и метнем на себе ово, — он додирну акселбендере, — меније жао слободе. Серпуховској је већ давно махнуо руком на службену делатност Вронскога, али га је волео као и пре, п сад је био према њему особито љубазан. — Штета што си одоцнио на први чин. Вронски, слушајући једнпм ухом, помицао је бинокл с бенуара1 на бел-етаж1 2 и разгледао ложе. Поред даме с турбапом 1 Ложе у партеру. 2 Ложе прве галерије.